Snežana Ćosić blog, Pričaj mi

         In order for a man to live he must first walk the edge of the abyss.         Only then, after a good look into the crevicecan he separate from it and begin to live, unless the abyss pulls him in.                 A life cannot be lived unless one goes through all circles, the ones that have been brought and those newly created.        There is only one road to freedom, and it leads through slavery.        You blame everyone, you blame your parents, you blame the education, the system is wrong, the society is wrong, the earth, the planet... sounds made up - because it is made up.                 There is no blame, it's all life itself and everything is perfect in a...

   Nema teže stvari nego živeti sopstveni život. Pogotovo ako su mu koordinate smeštene na 44 stepena, 49 minuta, 14 sekundi severne geografske širine i 20 stepeni, 27 minuta, 44 sekundi istočne geografske dužine. Zbog bolje orjentacije.     Ove nedelje sam izmedju Kustendorfa, Putinove posete, Hilari Klinton i po nekog grafita. Naizgled tačke koje nemaju mnogo veze jedna sa drugom.       Pušač sam. Volim cigarete. Cigareta je nekada bila jedan od simbola slobode, sada je zabrana. Onda kada se zabranjuje pušenje,  obično se nešto popuši. Često je upravo ta sloboda.     Hilari Klinton je prva pokrenula kampanju protiv cigareta u trenutku kada je Filip Moris odbio da joj sponzoriše kampanju. Krenulo je lagano, sada je to opšteprihvaćeni trend. Ne osporavam štetna dejstva duvana, ali šta je sa alkoholom, narkoticima? Da li treba da se spominju kontraindikacije lekova koje ljudi svakog dana konzumiraju? Neki ne mogu b...

     Dugo nije bio u zemlji, možda mu treba neki savet. Nije se oženio, nema ni dece. Možda i ima decu. Ma znala bih, neko bi se već potrudio da mi kaže. A i kakve veze ima, da li ima, ili nema decu? Nije oženjen.     Prljavo-roza komplet, sigurno mu treba neki poslovni savet.          A šta ako je došao samo zbog mene?!     Hm. Koja mi je ovo loza? A kao da ništa nisam popila. Ništa mi nije! Ama baš ništa!           Ozbiljno?!     Ništa nije nagovestio, ništa me drugo nije pitao, sem da se vidimo.     Ozbiljno?!     A da ipak obučem haljinu?           Ustvari, nemam šta da obučem. Ja stvarno nemam šta da obučem! Ovaj prljavo-roza komplet baš i nije odgovarajući, kad malo bolje razmislim. A i na sastanak, ozbiljni, sa bivšim dečkom se valjda ne ide u...

      Šta da obučem?    Haljinu neku. Možda ovu crvenu, ili ovu plavu, ili ljubičastu? Hmh, nešto mi raspoloženje nije za haljinu.          A da obučem ovaj puder-roza komplet? Nijednom ga do sada nisam obukla. Mada, ni ove haljine, nijednom ih do sada nisam obukla. Da, da, puder-roza komplet i one puder-roza cipele, jeste da su one nekako više prljavo-roze. Ni njih ni jednom do sada nisam obukla.    Raspoloženje je ustvari baš za komplet. Lepo sam to smislila, sad mogu da počnem da se spremam. Kosa mi je već suva samo da ne počnem da se znojim. Joooj! Dobro je, ne moram da peglam komplet. Još peglu da uključim, sad bih načisto izgorela.         Kad bi samo stomak mogao da mi se smiri, da ne ide više gore-dole. Već dve loze sam sabila, ne smem sad i treću. Najbolje da na sastanak posle dvadeset godina odem pijana.    Komplet? Hm.    Kafa! Kako da zaboravi...

   Ljudsko nezadovoljstvo je upravo proprcionalno količini novca koja se potroši oko praznika. Količini besmisla da bi se zadovoljila forma.     Ne bih da ovu priču shvatite kao neki protest protiv jelke, Deda Mraza, ukrasa, šljokica, snova. Već za vikend ću okititi i to onu pravu, jelu. Volim da mi kuća miriše na nju. A samo ona daje te divne praznične mirise. I da se razumemo, jela je sa korenom u saksiji. Ukrasi su stakleni, brižljivo birani godinama.      Da, ovu priču piše ona koja je kroz to prošla i sada, sa distance može dobro da vidi o čemu se zapravo radi. A samo se sa distance dobro vide stvari. Kada smo unutra nikom od nas to nije moguće. Samo kopamo dublje, kao jazavci. A mrak je sve veći, jer je rupa sve dublja.      To su spiskovi, šta spremiti, šta obući, koje poklone kupiti. Rezimei i statistike dosadašnjih uspeha i padova. Naravno, sve uz preporuke učitelja života kojih nikad više. Danas za sve i...

   Pad je prilika da se podignete. To je blagoslov.    Pametni ljudi se uče na greškama drugih ljudi. Iteligentan čovek isključivo na svojim. I to ne iz prve. Prethodi višeputno lupanje glavom o zid.     U takvim situacijama smo skloni da krivimo život, sudbinu, Tvorca... prodje dosta vremena dok se ne pokupimo i krenemo iz početka. A sve to samo zarad toga, da krenemo opet iz početka. Ovaj put sa potpunim poverenjem u to da ako nam je dato to da prodjemo, onda ćemo i proći.     Nema tu krivice, samokažnjavanja, kajanja...     Ima pokajanja, ima svesti o tome da osećaj krivice drži čoveka u ropstvu. A svaki čovek je slobodno biće, samo ne postoji uvek svest o tome.     Pad je prilika da donesemo promene u život. One bitne, unutar nas samih. Uostalom, to je i jedina prava promena. To trebamo shvatiti kao priliku, da stvari uradimo ne bolje, nego na bolji način. To je prilika da se odvojimo od programa sa...