Božićni duh

   Ljudsko nezadovoljstvo je upravo proprcionalno količini novca koja se potroši oko praznika. Količini besmisla da bi se zadovoljila forma.

    Ne bih da ovu priču shvatite kao neki protest protiv jelke, Deda Mraza, ukrasa, šljokica, snova. Već za vikend ću okititi i to onu pravu, jelu. Volim da mi kuća miriše na nju. A samo ona daje te divne praznične mirise. I da se razumemo, jela je sa korenom u saksiji. Ukrasi su stakleni, brižljivo birani godinama. 

    Da, ovu priču piše ona koja je kroz to prošla i sada, sa distance može dobro da vidi o čemu se zapravo radi. A samo se sa distance dobro vide stvari. Kada smo unutra nikom od nas to nije moguće. Samo kopamo dublje, kao jazavci. A mrak je sve veći, jer je rupa sve dublja.

     To su spiskovi, šta spremiti, šta obući, koje poklone kupiti. Rezimei i statistike dosadašnjih uspeha i padova. Naravno, sve uz preporuke učitelja života kojih nikad više. Danas za sve ima škola, kurs, a nepismenih koliko god hoćete. Važno je da vam neko objasni, kako da živite sebe, kako da odgajete decu, kako da napravite još po neki projekat, o čemu da razmišljate, šta da jedete...

     Kako ste? Zaista, kako ste?

     Da li znate odgovor na ovo pitanje?

     A možda i njega možete da pročitate negde, bez da se dublje zagledate u onu rupu koju već, ima tome koliko hoćete godina, iznova rijete. Neprijatna je. Stižu praznici, sada ćete napokon da se zadovoljite i da zatrpate rupu. Da se ne vidi, do novih praznika. Uostalom, ponude su kao iz naučnofantastičnih filmova, oko vas. Sve vam se nudi na tacni, vaše je samo da otvorite novčanik. Instant život vam je pred vratima, pa onda, što ga ne biste pustili unutra?

    Kreće zatrpavanje. Hranom, pićem, garderobom, putovanjima, poznanstvima... Jutro posle ste i dalje nezadovoljni. I dalje nesrećni, neispunjeni. Sve to je ustvari doprinelo da rupa postane još dublja i još mračnija. Tešite se, do nekih novih praznika kada ćete je napokon ispuniti. Pa opet isto.

      Jedino dobijemo, onda kada damo.

     

      Ovaj svet je stvoren na tom osnovu.

      Sva zla ovoga sveta dolaze od nedavanja.

       Praznicu su tu da se osvrnemo oko sebe. Da poslušamo drage ljude i poklonimo vreme i energiju. Da podelimo sa onima kojima imaju manje sve ono što je nama višak. Da se setimo da sem naše dece, i deca bez roditelja vole Božićne kolače. Da su debele stvari najpotrebnije beskućnicima. U vašem komšiluku sigurno postoje stariji ljudi kojima nema ko da pomogne oko najosnovnijih ljudskih potreba, setite se njih makar u vreme praznika.

     Napravite pravi spisak. To je onaj u kome ćete se prisetiti šta ste kome loše uradili, koga ste povredili u životu. Zatražite oproštaj, koliko god da vam je neprijatno. Provedite vreme sa tim ljudima, proverite sa njima kako im je posle toga. Pogledajte ko je vas povredio, ako već niste, i tom nekom recite kako je to uticalo na vas.

     Provedite praznike u Božićnom duhu. To je jedini smisao, Hristovo rodjenje. Ovako ga samo iznova, ponovo razapinjete.

    Sačekajte jedno novo jutro posle praznika ispunjeni, puni nade. Zaboravite na očekivanja. Prihvatite život i sebe. Sve ljudsko što nosite. 

       Iznutra se preobucite u bolje ljude, samim tim ćete i od ovog sveta napraviti lepše i bolje mesto.