Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.

     Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ. Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA. Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.

    Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si. 

    Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!
    A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim. 

   
    Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.

     I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad si čovek, onda si i odrastao i slobodan.

    Prvi korak je, pristanak na odrastanje. Deca  nisu slobodna. Mada, mnogi bahatost, razmaženost, nepoštovanje poredka u sebi, smatraju slobodom. To nije sloboda, to je upravo najveće egoopiranje slobodi. Tada je ego zbog ugodnosti i čistog konformizma  u pobuni, jer odrastanje je bolan proces. Stvar je izbora, da li ćete živeti u toj zamci? Jer to je zamka, i dalje ste na meti manipulatora svakakve vrste, s decom  se lako manipuliše, i dalje nemate čvrst korak na zemlji celim tabanom. Deca uvek lebde, zato im se lako "zamažu oči".
     A ako ste se već odlučili za to da biste, dok ste na ovom svetu, uradili sa sobom tu transformaciju, onda budite spremni da radite na sebi korak po korak. Budite spremni na to da uradite unutrašnje sređivanje svog čoveka. To je bolno, ali zapitajte se samo zašto ste uopšte dolazili na ovaj svet, ako ne zbog toga. Cilj je da se u miru ode sa ovoga sveta. Cilj je da se ostvarite kao humana bića. A ja vam to od sveg srca želim.

     Na ovom svetu odrastanje, razvoj, ide drugačije za muškarca, a drugačije za ženu. Žene pre kreću, jer im je potrebno više vremena. Žene pre kreću da bi ih muškraca sustigao. Na tom putu, ne mogu jedno bez drugog. Dečak, prvo mora da postane muškarac pa iz toga čovek. Devojčica, prvo mora da bude čovek, da bi bila žena. Jedna od najvećih hrišćanskih podvala je ta, da je transformacija za muškarca kroz majku, a ne kroz ženu. Time su zauzdali i kastrirali muškarce, što je uostalom jedna od danas najvećih debata među svetskim filozofima. A sam Isus ih je demantovao u tome.

    Za slobodu je potrebna hrabrost, da se razbije ego. Samo tako se razračunavamo sa svim onim što smo rođenjem doneli na ovaj svet, kao i sa svim onim što smo tokom života nakupili, pre nego što nam je kliknuo prekidač unutar bića, da hoću da sam čovek.

    
    Tom malom, jadnom, krhkom JA najteže je da prizna sebi istinu, da pogleda sopstveni mrak. Naročito na ovim prostorima gde su nas izdriblali kako smo svi dobro, kako su i svi ostali dobro, kako je sve dobro... Deluje kao kolektivna hipnoza, možda upotreba lakih droga, no da ne zalazimo u mišljenja. To je ono u čemu drže majke u svoju decu, da se ne povrede, da ih ne povredi. To je cucla, plastično rečeno. Zapravo je zamka, kavez.
    Odrastanje je život. A život nikada nije niti ravna linija niti linija koja uvek ide na gore. Neminovno je u realnim životima, sa ljudima koji su se odlučili za nešto više, da ta linija ide malo dole, malo gore. Gde bi otišla, ako je samo na gore?

      Svakodnevnica inače demantuje ovu opijenost. Demantuje je postupcima koje ljudi čine jedni drugima. To se ne dešava ni u životinjskom svetu među predatorima. Ljudi to neretko čine i iz čistog umišljaja, ili što bi neki nazvali iz "predostrožnosti". Iz predostrožnosti se, ako vam je do života, savršeno voli sve  nesavršeno.

      

        Odrastanje je istina, i jedna izuzetno neprijatna stvar. Jer kako, kada ste sebe ubedili da ste svesavršeni ljubitelj svega i svakoga. Vaš ego, od svih, najviše voli tu laž. Jer, tu ste, ako ne on sam, a onda ste makar blizu Boga. Umišljaj, svakako.

          Puno je tu vode potrebno da skinete sa sebe sve ono što ste godinama zataškavali od sopstvene savesti. Potrebna je i smelost da dobro pogledate u tu vašu vodu. To je sve samo između vas i Boga.

          Pred njim se svlačite i njemu priznajete svoja i najtananija osećanja. Ne postoje drugi načini, ima dosta samozavravanja, opet u službi održivosti JA za koje ste uobrazili da je bomba. 

           Možda za vas i jeste bomba, za JA svakako. Pitanje je izbora, da li ćete da živite kao čovek - u naslovu rekoh i slobodan, ali u ovom kontekstu to je pleonazam. Jer, ukoliko ste tu odluku doneli, počnite sa ovim lakim stvarima. Nazovite ih pravim imenom. Dokle god to ne uradite, emotivno ćete se samozadovoljavati, a priznaj te sebi, to, baš i nije više zdravo u nekim godinama.

          Sve velike stvari u životu počinju malim koracima.
          Nema ostvarenja velikih snova, ako računate na sitno.

          Da puknu sve bombe, koje ljudsko drže u laži.

          Srušite iluzije, izgradite snove i savršeno volite sve nesavršeno!

           Ovo vam pišem iz spoznaje, a ne iz znanja, jer pređoh sve, korak po korak.