Snežana Ćosić blog, Pričaj mi

    Odlukom UN iz 1999. godine, Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se 25. novembra. U znak  sećanja na  25. novembar 1960. godine, kada je diktator Dominikanske republike Rafael Truhiljo naredio ubistva sestara Mirabel, političkih aktivistkinja u toj zemlji.     Prema podacima UN, više od trećine žena širom sveta je doživelo fizičko i, ili, seksualno nasilje. 750 miliona žena je stupilo u brak pre navršenih 18 godina. Više od 250 miliona njih je podvrgnuto sakaćenju ženskih genitalija.     Na našim prostorima, tačnije u Srbiji, situacija je sledeća - Prošle godine je ubijeno 35, a od početka ove 26 žena. Od momenta primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici početkom juna, pa do 15. novembra, policija je izrekla 10.504 hitne mere zabrane kontakta i prilaska žrtvi nasilja, odnosno, udaljavanja nasilnika iz stana.  Pored nasilja, žene su izložene i mobingu, raznim drugim vrstama uznemiravanja kao i neravnopravnom položaju na radnom mestu, manjim pri

     Ako imamo ljubav medju sobom, Bog u nama stoji, i ljubav je njegova savršena u nama.                                                                                                   Prva poslanica Jovanova 4. 12.      U iščekivanjima teku naši dani. Iščekujemo, pa smo prestali da se nadamo.      Iščekujemo praznike, planiramo kako da ih provedemo, tražimo od ljudi, kao što to uostalom i oni traže od nas. Svi tražimo nešto jedni od drugih, kako da nam drugi ispune naša očekivanja. Očekujemo od čoveka, mislimo da se to zove nada.       Nada je u Boga, u ljubav, u život, u istinu. To je stvar poverenja.       Sa nadom se živi, sa očekivanjima se umire.       Pada se u depresiju, jer nam neko nešto nije uradio i zadovoljio naš ego. Pa ni mi nekom nešto nismo uradili i zadovoljili njegov ili njen ego. Ostajemo i jedni i drugi  u zamci koja se zove ček da ja malo prvo oližem tebe, pa ti onda malo oliži mene. Trivijalnošću bojite dane koji bi trebalo dušu da vam ta

  Daleko od savršenstva, ili sasvim blizu njega. Švajcarska naravno.   Mada,  većina ljudi teži da, ili žive u Švajcarskoj, ili da im život bude kao Švajcarska.   Nisam joj prvi put u poseti, samo sada, više nego ikad me podseća na scenografiju Dikensove Božićne priče. Mada, u njihovoj priči više nema posete božićnog duha, nema mesta za maštanje.    Prvo što vidim u ranim jutarnjim satima dok ulazimo u ovu zaista uredjenu i tačnu zemlju su ljudi koji potkresuju šumu koja se nalazi daleko od autoputa da bi ona svojim granama narušavala bezbednost u saobraćaju. Ta slika me prati sve vreme boravka.    Ako potkresuješ grane drveću u šumi, šta onda radiš sa ljudima? Šumu tog momenta kada je potkresuješ boli svaka grana, ali kako vreme odmiče ona zaboravlja na te grane, nastavlja da živi u onom pravcu koji joj je čovek odredio ne pitajući se kako bi bilo kada bi neko od njenog drveća razgranalo krošnju.    Baš kao i ljudi u ovoj nadasve lepoj zemlji.  Živi su, a života nema. Bez pr

   Dokle god preuzimate ulogu žrtve, žrtve ćete i biti. Nemojte se zavaravati time da ćete manipulišući iz podredjenog položaja dobiti  ma i mrvicu onoga što očekujete.     A ustanovile smo da imate prevelika očekivanja, još dok smo pričale o  ceni  venčanice . Mada, ovo sada, da od bukve napravite magnoliju... Ni svetski priznati genetičari to ne bi uspeli.     Nego, da zaobidjemo makar za sada, bukve. Recimo da ipak niste bile te (ne)sreće da se zalepite za bukvu. Obrazovane ste, uspešne ste, načitane, proputovale ste svetom, pa ste se ipak prihvatile nekog pitomijeg drveta.      Mislite samim tim što je pitomo da će baš vas zaobići klopka koje se zove emocionalni kavez. Neće. Emocionalni kavez vam nisu drugi napravili da bi tako lako mogao da se zaobiće. Same sebe stavljate u njega vašom odlukom da ste jadne, male, da "dajete" sve od sebe (dajete sve od sebe da biste sve uzele za sebe),  neodlučne (a ipak ste odlučile da pitomo drvo stvite u svoju baštu)... jer, et