Dokle god preuzimate ulogu žrtve, žrtve ćete i biti. Nemojte se zavaravati time da ćete manipulišući iz podredjenog položaja dobiti ma i mrvicu onoga što očekujete.
A ustanovile smo da imate prevelika očekivanja, još dok smo pričale o ceni venčanice. Mada, ovo sada, da od bukve napravite magnoliju... Ni svetski priznati genetičari to ne bi uspeli.
Nego, da zaobidjemo makar za sada, bukve. Recimo da ipak niste bile te (ne)sreće da se zalepite za bukvu. Obrazovane ste, uspešne ste, načitane, proputovale ste svetom, pa ste se ipak prihvatile nekog pitomijeg drveta.
Mislite samim tim što je pitomo da će baš vas zaobići klopka koje se zove emocionalni kavez. Neće. Emocionalni kavez vam nisu drugi napravili da bi tako lako mogao da se zaobiće. Same sebe stavljate u njega vašom odlukom da ste jadne, male, da "dajete" sve od sebe (dajete sve od sebe da biste sve uzele za sebe), neodlučne (a ipak ste odlučile da pitomo drvo stvite u svoju baštu)... jer, eto, vi volite.
Pa onda zato što "volite" radite stvari i koje se rade iz ljubavi, ali i one koje prijaju vašem egu, da svi kažu kako ste "predivna žena" i da nekog i vi uhvatite u emocionalnu klopku. Ako se već odlučite na tu igru onda posle toga nema više puj pike ne važi, sve važi, sve se računa. Ako prvo jutro obrišete Gospodinu pravom cipele, budite spremne na to da ćete ih brisati celog života.
Budite spremne i na to da će lestvica svaki put biti podignuta za jedan stepenik više. Satiraćete se vrlo brzo da biste mu ugodile, jer vi ga volite. Neću da ulazim u to šta je ljubav, jer nije tema ove priče. Suština je da ćete vi da uradite sve da biste zadovoljile onog za koga ste umislile da je bogomdan ( u poverenju takvi ne postoje ), to ćete sve da radite kako vi kažete iz ljubavi, a nije tačno radite iz ega, takve stvari se ne rade iz ljubavi, radite jer ste uobrazile da je to način na koji ćete da ga zadržite i da ćete vi, a ne on, da izdominirate.
Tako od lovca postajete lovina. Tako same sebe stavljate u polažaj da vam srce bude probodeno.
Tako ste iz onog polažaja u koji ste same sebe stavile, zaista u taj polažaj i došle. Samo sada vam nije samo jednom čiodom srce probodeno, to je sada masa čioda, vaše srce je krojački jastuk sa čiodama.
Vaš emocinalni kavez postaje sve manji i vama je svakim danom sloboda sve dalja. Niste vi ni želele slobodu kada ste ga srele, htele ste katanac, samo niste pitale koliko košta. Sad kad znate koliko košta sve biste uradile da ga otključate, ali niko vam još nije objasnio kako se to radi a po prirodi ste gotovanke pa sve računate da će se to ili samo od sebe desiti ili će vas vaš tamničar otključati.
Stvari se ne dešavaju same od sebe, tamničari nemaju tendenciju da oslobadjaju svoje žrtve.
Prihvatite odgovornost da su vas sopstvene emocije dovodile u stanje da prst pred okom niste videle a kamoli drugog čoveka. Prihvatite odgovornost da niko vama nije ništa uradio, da sve što ste uradile, uradile ste same sebi.
Pa red je onda da nadjete načina da izadjete iz kaveza.
Da povadite te čiode iz srca, da krv krene ponovo da vam žubori.
Dajte sebi šansu da zaista zavolite nekoga, samo iz jednog razloga - ljubav je lepa.
Za ljubav se živi.
Nego, da zaobidjemo makar za sada, bukve. Recimo da ipak niste bile te (ne)sreće da se zalepite za bukvu. Obrazovane ste, uspešne ste, načitane, proputovale ste svetom, pa ste se ipak prihvatile nekog pitomijeg drveta.
Mislite samim tim što je pitomo da će baš vas zaobići klopka koje se zove emocionalni kavez. Neće. Emocionalni kavez vam nisu drugi napravili da bi tako lako mogao da se zaobiće. Same sebe stavljate u njega vašom odlukom da ste jadne, male, da "dajete" sve od sebe (dajete sve od sebe da biste sve uzele za sebe), neodlučne (a ipak ste odlučile da pitomo drvo stvite u svoju baštu)... jer, eto, vi volite.
Pa onda zato što "volite" radite stvari i koje se rade iz ljubavi, ali i one koje prijaju vašem egu, da svi kažu kako ste "predivna žena" i da nekog i vi uhvatite u emocionalnu klopku. Ako se već odlučite na tu igru onda posle toga nema više puj pike ne važi, sve važi, sve se računa. Ako prvo jutro obrišete Gospodinu pravom cipele, budite spremne na to da ćete ih brisati celog života.
Budite spremne i na to da će lestvica svaki put biti podignuta za jedan stepenik više. Satiraćete se vrlo brzo da biste mu ugodile, jer vi ga volite. Neću da ulazim u to šta je ljubav, jer nije tema ove priče. Suština je da ćete vi da uradite sve da biste zadovoljile onog za koga ste umislile da je bogomdan ( u poverenju takvi ne postoje ), to ćete sve da radite kako vi kažete iz ljubavi, a nije tačno radite iz ega, takve stvari se ne rade iz ljubavi, radite jer ste uobrazile da je to način na koji ćete da ga zadržite i da ćete vi, a ne on, da izdominirate.
Tako od lovca postajete lovina. Tako same sebe stavljate u polažaj da vam srce bude probodeno.
Tako ste iz onog polažaja u koji ste same sebe stavile, zaista u taj polažaj i došle. Samo sada vam nije samo jednom čiodom srce probodeno, to je sada masa čioda, vaše srce je krojački jastuk sa čiodama.
Vaš emocinalni kavez postaje sve manji i vama je svakim danom sloboda sve dalja. Niste vi ni želele slobodu kada ste ga srele, htele ste katanac, samo niste pitale koliko košta. Sad kad znate koliko košta sve biste uradile da ga otključate, ali niko vam još nije objasnio kako se to radi a po prirodi ste gotovanke pa sve računate da će se to ili samo od sebe desiti ili će vas vaš tamničar otključati.
Stvari se ne dešavaju same od sebe, tamničari nemaju tendenciju da oslobadjaju svoje žrtve.
Prihvatite odgovornost da su vas sopstvene emocije dovodile u stanje da prst pred okom niste videle a kamoli drugog čoveka. Prihvatite odgovornost da niko vama nije ništa uradio, da sve što ste uradile, uradile ste same sebi.
Pa red je onda da nadjete načina da izadjete iz kaveza.
Da povadite te čiode iz srca, da krv krene ponovo da vam žubori.
Dajte sebi šansu da zaista zavolite nekoga, samo iz jednog razloga - ljubav je lepa.
Za ljubav se živi.
Коментари
Постави коментар