Пређи на главни садржај

O AUTORU




           Zovem se Snežana, ovo Sneška je nekako sraslo uz mene.

           Dvadeset dve godine sam bila  veterinar, to je jedno divno zanimanje, negde duboko u sebi još uvek sam. Gledano sa distance, čini mi se da je čak i izbor takvog zanimanja vodio do ovoga što sam sada.

           Nekoliko bura u životu mi je pomoglo da izbacim na površinu moju pravu prirodu, onu sa kojom sa rodjena, jer, pišem od svoje pete godine. A možda jednog dana progovorim i o svojim burama.

            Zahvaljujući osećaju, kojem još uvek učim da se pustim u septembru 2016. je izašao moj prvi roman  "Ne lomi mi lojze, ne kradi mi grojze", koji je u prvom izdanju prodat u tiražu od 10.000 primeraka i sada je u pripremi novo, malo izmenjeno izdanje. Brzo iza toga sam izdala zbirku pesama "Ljubi me" koje sam pisala  popuštajući noćnom, zavisničkom porivu za pisanjem. U decembru 2017. godine objavila sam i roman "Stanica Balkan". Neka poglavlja su zauzela mesto i u okviru ovog bloga.

            Sad  kada sam krenula ne mogu da stanem, pa sam na nagovor sebi bliskih ljudi odlučila da pokrenem i ovaj blog. Ono što ćete čitati na njemu se razlikuje od onog što pišem za moja pisana izdanja. Ono što im je zajedničko je činjenica da sam ih ja napisala kao i to da sve o čemu pišem sam prethodno duboko proverila kroz samu sebe - nema ničeg napamet.

            Na ovom blogu ćete naći priče iz života i priče o životu, sve su inspirisane stvarnim ljudima i stvarnim dogadjajima. Na ovom blogu nećete naći možda popularne, hejterske ili uvredljive priče.



            Ono čime se vodim i što mi je pomoglo u noćima i danima kada sam mislila da će me svaki naredni talas poklopiti, ili makar olupati o stenu,
je misao sa kojom sam došla na ovaj svet-
SVE ŠTO TREBA DA SE DESI U ŽIVOTU SVAKOG ČOVEKA TO SE I DESI I TO UPRAVO U TRENUTKU KADA TREBA DA SE DESI.

          Ako želite samo vašu priču kliknite  ovde.

          


          


     

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Boginja iz Vitkova

      Vitkovo je danas u svim vestima, pronađena je još jedna Boginja u plodnom, Vitkovačkom polju.       Tim povodom sam razgovarala sa arheologom Sanjom Crnobrnjom Krasić, višim kustosom zavičajnog muzeja Župe, čija je predanost i upornost  zaslužna za ovo neprocenjivo otkriće.         A svaku dobru priču je najbolje početi ispočetka.        Sada već daleke 1957. godine u selu Vitkovo, Župa aleksandrovačka, prilikom obrađivanje njive došlo je do slučajnog otkrića tri figurine kasnije nazvanih Miladija, Grozdana i Ružica. O otkriću se dugo ćutalo. Vlasniku njive nikako nije odgovaralo da se sazna da ih je on pronašao, i to u svojoj njivi.        Njiva je hranila gladna usta, pa je odlučio da malo preinači istinu i u policiji je objasnio da ih je našao u koritu reke Pepeljuše. Ispočetka ih je pratila negativna kampanja. Pr...
Постави коментар
Прикажи све

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...
1 коментар
Прикажи све

Kvaka

   Najteža stvar je uvek sa poznatim i lakim stvarima.         Na njima se obično padaju ispiti, pretrčiš, misliš znaš. Predubeđenje je klopka. Ispit uvek ima i ono, sledeći rok. Data ti je šansa da savladaš poznate i lake stvari.    Predrasude su klopka, mišljenja, stavovi, prepričavanja... To vas lišava mogućnosti da zaista upoznate svet i ljudsko u njemu, jer - već sve znate. Da li da pominjem  da sebi uskraćujete iznenađenja? A da, iznenađenje uvek podvodite pod neprijatnost. Tako da ste se odlučili da živite bez njih.      Jedino što se ne može predvideti na ovom svetu to je drugi čovek.      Ne možete predvideti ni svog čoveka ponekad, a opet, usuđujete se da donosite zaključke o drugom. Jer vam je poznato, jer znate, jer su to lake stvari. Podrazumevanja su za trivijalnosti, a ni jedno biće nije trijavijalno.      Tako vam prođe život, a da uopšte niste bili u ...
Постави коментар
Прикажи све