Kvaka

   Najteža stvar je uvek sa poznatim i lakim stvarima. 

   

   Na njima se obično padaju ispiti, pretrčiš, misliš znaš. Predubeđenje je klopka. Ispit uvek ima i ono, sledeći rok. Data ti je šansa da savladaš poznate i lake stvari.

   Predrasude su klopka, mišljenja, stavovi, prepričavanja... To vas lišava mogućnosti da zaista upoznate svet i ljudsko u njemu, jer - već sve znate. Da li da pominjem  da sebi uskraćujete iznenađenja? A da, iznenađenje uvek podvodite pod neprijatnost. Tako da ste se odlučili da živite bez njih.

     Jedino što se ne može predvideti na ovom svetu to je drugi čovek. 

    Ne možete predvideti ni svog čoveka ponekad, a opet, usuđujete se da donosite zaključke o drugom. Jer vam je poznato, jer znate, jer su to lake stvari. Podrazumevanja su za trivijalnosti, a ni jedno biće nije trijavijalno.

     Tako vam prođe život, a da uopšte niste bili u njemu, pa znate kako izgleda. Ne morate valjda sada da i učestvujete i proveravate stvari sa drugim ljudima. To je inače jedini način provere u ljudskim odnosima, kako je kod tog drugog. 

     Uvek vam je bliža opcija prepričavanje od komunikacije. Čini se da je to lakše, čini se da time štitite svoje unutrašnje biće od izlaganja... Čemu? Neprijatelju?

      U zatvorenom umu svi drugi su neprijatelji i to je samo jedan od razloga ne pristanka na otvorenost i iskrenost. 

     A to vas smešta u samo vaš bunker. U njemu  vam je sigurno. Ponesete ga sa sobom i dopuštate sebi da donosite zaključke na osnovu samo vašeg i to ravnog pogleda na svet. Otvor bunkera ne dozvoljava čak ni levo, ili desno.

     Jer sve su to poznate stvari, ljudi funkcionišu po matrici. Kako vam je kad ostanete sami?

     To vas dovodi u ćorsokak, strah da upoznate drugog i drugačije. A i već sve znate. Pitali ste okolo, imate iskustvo. Nemate sopstveni doživljaj. U tome je razlika.

     Dopustite sebi da se sretnete i upoznate sa drugim čovekom.

     

     Postoje i vrata na bunkeru, dovoljno je samo da se okrenete oko sebe i pritisnete kvaku.