Ako imamo ljubav

     Ako imamo ljubav medju sobom, Bog u nama stoji, i ljubav je njegova savršena u nama.

                                                                                                  Prva poslanica Jovanova 4. 12.

     U iščekivanjima teku naši dani. Iščekujemo, pa smo prestali da se nadamo.

     Iščekujemo praznike, planiramo kako da ih provedemo, tražimo od ljudi, kao što to uostalom i oni traže od nas. Svi tražimo nešto jedni od drugih, kako da nam drugi ispune naša očekivanja. Očekujemo od čoveka, mislimo da se to zove nada.

      Nada je u Boga, u ljubav, u život, u istinu. To je stvar poverenja.

      Sa nadom se živi, sa očekivanjima se umire. 

     Pada se u depresiju, jer nam neko nešto nije uradio i zadovoljio naš ego. Pa ni mi nekom nešto nismo uradili i zadovoljili njegov ili njen ego. Ostajemo i jedni i drugi  u zamci koja se zove ček da ja malo prvo oližem tebe, pa ti onda malo oliži mene. Trivijalnošću bojite dane koji bi trebalo dušu da vam taknu, srce da vam otvore.

     Pakujete u celefon, ukrasan papir. Nije da išta imam protiv toga i sama pakujem poklone, ali pričam o onome šta nam je iskonska želja i šta svi trebamo jedni drugima da damo. 

     Očekujete da  dobijete, a ne i da je date. A kako se uopšte može dobiti ili dati, ako nešto  ne postoji u nama. Kako se može dati, ako se nema poverenja da se da?

    A nema se poverenja. Izgubili ste  ga već i sami ne znate kada ste ga izgubili, ali ste ga izgubili. Ostaje, tako bar mislite, da se zadovoljite preporukama psihijatra, lažnih savetodavaca o životu koji život okusili nisu, da ćete kroz to što pakujete i gladite jedno drugog napuniti bezdan. Nikada niko, niti jedan bezdan nije napunio. Nikada niko, sem Isusa, nije dostigao savršeno. A savršeno je samo onda kada je ljubav u srcu, kada smo srce otvorili za nju.

   Poverenje je u tom srcu, poverenje je u ljubav, poverenje je u život. U to se ima nada, tome se daje poverenje.

   Srce se otvara za ljubav da je primi. Srce se otvori da je primi, srce se otvori da je da. Tako žubori, tako peva krv izmedju nas.

   Kad zazvoni, kad poteče, tada nam se nisu duše takle, tada su nam se duše spojile. Tada smo se, dodirujući se zatvorenih očiju, jer samo tako se zaista dotičemo, pronašli.

   Ako ima ljubavi medju nama, svega ostalog je dovoljno.