Пређи на главни садржај

Ako imamo ljubav

     Ako imamo ljubav medju sobom, Bog u nama stoji, i ljubav je njegova savršena u nama.
                                                                                                  Prva poslanica Jovanova 4. 12.

     U iščekivanjima teku naši dani. Iščekujemo, pa smo prestali da se nadamo.

     Iščekujemo praznike, planiramo kako da ih provedemo, tražimo od ljudi, kao što to uostalom i oni traže od nas. Svi tražimo nešto jedni od drugih, kako da nam drugi ispune naša očekivanja. Očekujemo od čoveka, mislimo da se to zove nada.

      Nada je u Boga, u ljubav, u život, u istinu. To je stvar poverenja.

      Sa nadom se živi, sa očekivanjima se umire. 
     Pada se u depresiju, jer nam neko nešto nije uradio i zadovoljio naš ego. Pa ni mi nekom nešto nismo uradili i zadovoljili njegov ili njen ego. Ostajemo i jedni i drugi  u zamci koja se zove ček da ja malo prvo oližem tebe, pa ti onda malo oliži mene. Trivijalnošću bojite dane koji bi trebalo dušu da vam taknu, srce da vam otvore.

     Pakujete u celefon, ukrasan papir. Nije da išta imam protiv toga i sama pakujem poklone, ali pričam o onome šta nam je iskonska želja i šta svi trebamo jedni drugima da damo. 
     Očekujete da  dobijete, a ne i da je date. A kako se uopšte može dobiti ili dati, ako nešto  ne postoji u nama. Kako se može dati, ako se nema poverenja da se da?

    A nema se poverenja. Izgubili ste  ga već i sami ne znate kada ste ga izgubili, ali ste ga izgubili. Ostaje, tako bar mislite, da se zadovoljite preporukama psihijatra, lažnih savetodavaca o životu koji život okusili nisu, da ćete kroz to što pakujete i gladite jedno drugog napuniti bezdan. Nikada niko, niti jedan bezdan nije napunio. Nikada niko, sem Isusa, nije dostigao savršeno. A savršeno je samo onda kada je ljubav u srcu, kada smo srce otvorili za nju.

   Poverenje je u tom srcu, poverenje je u ljubav, poverenje je u život. U to se ima nada, tome se daje poverenje.

   Srce se otvara za ljubav da je primi. Srce se otvori da je primi, srce se otvori da je da. Tako žubori, tako peva krv izmedju nas.

   Kad zazvoni, kad poteče, tada nam se nisu duše takle, tada su nam se duše spojile. Tada smo se, dodirujući se zatvorenih očiju, jer samo tako se zaista dotičemo, pronašli.

   Ako ima ljubavi medju nama, svega ostalog je dovoljno.

   

   


  

    


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Čekajući princa

      Za sve frajerice, tatine devojčice i sve najdraže mamine princeze.Sve ste postigle u životu, imate školu, stan, auto... ali, nemate svoj život.               Možete da putujete gde god hoćete, nadjete i ponekog frajera ili neku dužu vezu. Za standarde, koje ste same sebi postavile, niko nije dovoljno dobar, lep, pametan... niko nije "preveličanstveni" da bi ste sa njim rodile dete. A pitanje je, da li vi zaiste želite dete?               Dete, kao šansu za neku dušu da ponovo dodje na svet.               Oslobodile ste se nametnutog mišljenja da je žena rasplodni objekat i da je tu da bi se društvo okoristilo njenim genitalijama. Pa nije žena inkubatorska stanica.       Oslobodile ste se "tripa" da muškarcima radjate decu kako biste ih time zadržale, jer u biti njima je više do toga. Njihovom egu prija da  imaju svesavršenog naslednika, kao što je uostalom on sam. Jer, mama mu je dala tapiju na to. A što biste vi drugom gladile ego na uštrb sv
5 коментара
Прикажи све

Snovi se pišu srpskim jezikom

   Snovi nas održavaju budnima.    Snovi nam ne daju da zaboravimo.    Sistem radi na ubijanju osnovnih životnih impulsa, umećući umesto istinskog, laž.    Samoproklamovani vladoci života i smrti zamenjuju teze. Tako da umesto slobode, imamo ljudska prava, umesto ljubavi, zaljubljenost, umesto istine, laž. Moderan čovek je u ropstvu.    Ovaj put je zamenio slobodu za udobnost, sada je svi skupo plaćaju.     Egzodus našeg naroda je postojao oduvek. Nije to od juče, nije to samo naš narod.     Malo su samo izmešali reči, zbog zbunjenosti, pa sve manje imamo emigranata a sve više migranata. Čovek više ni sam ne može da odredi gde mu je mesto. Kao da je i dalje na snazi prokletstvo Vavilonske kule, tako se svi divno ne razumeju.     Srbi, Balkanci uopšte, rado hrle u Evropu a opet su pod ručnom kada Evropa želi da ih zagrli. Ako vam odgovara evropski standard, ako ga priželjkujete, pa zašto ste onda toliko protiv svega što odavno postoji kod stare gospodje, a šta ona sada traži
Постави коментар
Прикажи све

Gde vam je život... Manifest

         Čovek da bi živeo mora prvo da hoda ivicma ponora. Tek tada, posle dobrog zagledanja u provaliju, sem ukoliko ga ona ne povuče, može da se odvoji od nje i počne da živi.          Ne može se živeti ukoliko se dobro ne prodje kroz sve krugove,i one donešene i one novonapravljene. Samo je jedan put do slobode, a on vodi kroz ropstvo.          Svi su vam krivi, krivi su vam roditelji, krivo je školstvo, kriv je sistem, krivo je društvo, zemlja, planeta...Zvuči umišljeno - zato što jeste umišljeno.          Nema krivice, sve je to život samo i sve je savršeno u savršeno mogućem svetu.                  Proučavate  napamet istoriju kako bi vam ona rekla kako da živite. Čitate psihijatrijske izveštaje, horoskope, istražujete a zaboravljate da vam je dolaskom na svet data  šansa za jedan, jedinstveni samo vaš život. "Hitac ste ka čoveku" što bi rekao Hese, pitanje je do vas,  samo do vas, da li ćete iskoristiti šansu!          To se ne uči, to se oseća i živi!    
2 коментара
Прикажи све