Пређи на главни садржај

Boemska rapsodija

   Pad je prilika da se podignete. To je blagoslov.

   Pametni ljudi se uče na greškama drugih ljudi. Iteligentan čovek isključivo na svojim. I to ne iz prve. Prethodi višeputno lupanje glavom o zid.

    U takvim situacijama smo skloni da krivimo život, sudbinu, Tvorca... prodje dosta vremena dok se ne pokupimo i krenemo iz početka. A sve to samo zarad toga, da krenemo opet iz početka. Ovaj put sa potpunim poverenjem u to da ako nam je dato to da prodjemo, onda ćemo i proći.

    Nema tu krivice, samokažnjavanja, kajanja... 
   Ima pokajanja, ima svesti o tome da osećaj krivice drži čoveka u ropstvu. A svaki čovek je slobodno biće, samo ne postoji uvek svest o tome.

    Pad je prilika da donesemo promene u život. One bitne, unutar nas samih. Uostalom, to je i jedina prava promena. To trebamo shvatiti kao priliku, da stvari uradimo ne bolje, nego na bolji način. To je prilika da se odvojimo od programa sa kojima smo došli na svet. Od projekata koje smo izmislilili, da izmislili, jer projekti se izmišljaju a snovi su ono što je realno, u nama su kao zadatak da ih ostvarimo. Tako ostvarujemo ono što nosimo kao bića.

    Daje nam hrabrosti  da se opredelimo za stvari koje su u današnjem potrošačkom društvu omalovažene i devalvirane. A one nas čine ljudima. Da se oslobodimo ega, taštine, sujete, kompleksa, strahova...

     To je prilika da se opredelimo ovaj put za život, istinu, ljubav. A sve ostalo šta dodje, u skladu sa tim. Odrastanje je bolan proces,a samo su odrasli ljudi slobodna bića.

     Tako se vraćamo iskonskom zadatku sa kojim smo došli na svet. 
     
     Blagosloveni su oni koji su pali, dobili su milost da se podignu sa poverenjem.





    

    




















   

   

   

  

Коментари

  1. Sasvim slučajno sam, malopre, naleteo na vaš blog. Ja sam, napokon, posle više godina pisanja ovakvih stvari na fejzbuku, kao statuse, shvatio da treba da to odvojim od obične komunikacije i postavim
    na posebno mesto, pre nego skupim dovoljno materijala da od toga napravim nešto više. Vidim da se i vi bavite sličnim stvarima, mada sam pročitao samo tri statusa. Obožavam da se bavim umetošću življenja, a takođe i dijagnostifikovanjem "iščašenja" u realnosti društva u kom - ne još zadugo -živim. Nadam se da ćetge na osnovu ova tri-četiri zapisa biti u stanju da razumete čime se zapravo bavim, i da ćemo sarađivati. Pozdrav.
    https://vremedobra.blogspot.com/2018/11/mi-ja-i-ostali-klovnovi-status-na.html

    ОдговориИзбриши
  2. Fasciniralo me je to kako se zadnjih meseci i u meni oblikovala misao iz prvog statusa - kako uče pametni, kako inteligentni - još jedan dokaz da ideje ne pripadaju nikome od nas pojedinačno. Međutim, mi često previđamo da postoji više oblika inteligencije, kao i da inteligencija nije samo nešto dato, već nešto što se kroz život da razviti. Verujem da je oblik inteligencije vezan za literaturu i umetnost uopšte ono što se u psihologiji naziva - emotivna inteligencija.

    ОдговориИзбриши
  3. Živimo u 21. veku, teško da neka ideja može da krene samo od jednog čoveka. Pre neko večečuh izjavu Gorana Bregovića na tu temu. Dopalka mi se.
    - Samo je varvarizam autentičan.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Boginja iz Vitkova

      Vitkovo je danas u svim vestima, pronađena je još jedna Boginja u plodnom, Vitkovačkom polju.       Tim povodom sam razgovarala sa arheologom Sanjom Crnobrnjom Krasić, višim kustosom zavičajnog muzeja Župe, čija je predanost i upornost  zaslužna za ovo neprocenjivo otkriće.         A svaku dobru priču je najbolje početi ispočetka.        Sada već daleke 1957. godine u selu Vitkovo, Župa aleksandrovačka, prilikom obrađivanje njive došlo je do slučajnog otkrića tri figurine kasnije nazvanih Miladija, Grozdana i Ružica. O otkriću se dugo ćutalo. Vlasniku njive nikako nije odgovaralo da se sazna da ih je on pronašao, i to u svojoj njivi.        Njiva je hranila gladna usta, pa je odlučio da malo preinači istinu i u policiji je objasnio da ih je našao u koritu reke Pepeljuše. Ispočetka ih je pratila negativna kampanja. Pr...

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...

Kvaka

   Najteža stvar je uvek sa poznatim i lakim stvarima.         Na njima se obično padaju ispiti, pretrčiš, misliš znaš. Predubeđenje je klopka. Ispit uvek ima i ono, sledeći rok. Data ti je šansa da savladaš poznate i lake stvari.    Predrasude su klopka, mišljenja, stavovi, prepričavanja... To vas lišava mogućnosti da zaista upoznate svet i ljudsko u njemu, jer - već sve znate. Da li da pominjem  da sebi uskraćujete iznenađenja? A da, iznenađenje uvek podvodite pod neprijatnost. Tako da ste se odlučili da živite bez njih.      Jedino što se ne može predvideti na ovom svetu to je drugi čovek.      Ne možete predvideti ni svog čoveka ponekad, a opet, usuđujete se da donosite zaključke o drugom. Jer vam je poznato, jer znate, jer su to lake stvari. Podrazumevanja su za trivijalnosti, a ni jedno biće nije trijavijalno.      Tako vam prođe život, a da uopšte niste bili u ...