Пређи на главни садржај

Puder-roza


   Šta da obučem?
   Haljinu neku. Možda ovu crvenu, ili ovu plavu, ili ljubičastu? Hmh, nešto mi raspoloženje nije za haljinu.
    
    A da obučem ovaj puder-roza komplet? Nijednom ga do sada nisam obukla. Mada, ni ove haljine, nijednom ih do sada nisam obukla. Da, da, puder-roza komplet i one puder-roza cipele, jeste da su one nekako više prljavo-roze. Ni njih ni jednom do sada nisam obukla.
   Raspoloženje je ustvari baš za komplet. Lepo sam to smislila, sad mogu da počnem da se spremam. Kosa mi je već suva samo da ne počnem da se znojim. Joooj! Dobro je, ne moram da peglam komplet. Još peglu da uključim, sad bih načisto izgorela.
    
   Kad bi samo stomak mogao da mi se smiri, da ne ide više gore-dole. Već dve loze sam sabila, ne smem sad i treću. Najbolje da na sastanak posle dvadeset godina odem pijana.
   Komplet? Hm.
   Kafa! Kako da zaboravim da sam sebi stavila kafu?! Pa lonče mi je načisto izgorelo!
   Ma, da trgnem još jednu lozu, ko će sad da kuva kafu, riba lonče, uzima drugo lonče...
   
   Uh, šest sati je već a ja još uvek nisam počela da se oblačim. On je rekao da dolazi po mene u pola osam. Da li da sidjem u pola osam, ili će on da se popne do stana u pola osam? Šta ako krenem peške niz stepenice, a on se popne liftom? Ili bude obratno? Da sidjem ranije ispred zgrade? Uh, pomisliće da sam samo njega čekala sve ove godine, da sam načisto zagorela, ko zna šta još sve može da pomisli?!
   Loza, ovo sad samo loza može da smiri! Uh, sad mi je lakše, da se našminkam natenane, pa da se oblačim. Da ipak stavim kafu, malo kao da me hvata loza? Ma ne, u kuhinji je hiljadu stepeni zbog ringle, najbolje da popijem nešto hladno. Pivo! Gde ću sad pivo na ovu lozu, kolu na primer i... šminka.
    Ma samo da stavim malo pudera, maskaru i pred polazak da namažem usne.
     
    A kao da je juče bilo, kao da je juče bilo... da samo nije bio toliko nestrpljiv da ode, da samo nisam sve drugo stavila ispred njega. Da sam samo znala šta će sve posle da se desi. Da sam znala, šta bih? Opet bih isto, verovatno, opet bih isto.
    Eh, a da li bi i on isto? Isto bi. Nema čoveka koji ne bi, da mu se opet da šansa, ponovio stvari. U čoveku je to. A nama se sada daje druga šansa. Šta sada? Jesmo li ostali isti? A i on, dvadeset godina se ne javlja, onda kaže hoće da se vidimo, da ozbiljno porazgovramo. Ozbiljno je rekao. Da, ozbiljno je rekao.
    Gde li sam stavila flašu? Ozbiljno!





   

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Boginja iz Vitkova

      Vitkovo je danas u svim vestima, pronađena je još jedna Boginja u plodnom, Vitkovačkom polju.       Tim povodom sam razgovarala sa arheologom Sanjom Crnobrnjom Krasić, višim kustosom zavičajnog muzeja Župe, čija je predanost i upornost  zaslužna za ovo neprocenjivo otkriće.         A svaku dobru priču je najbolje početi ispočetka.        Sada već daleke 1957. godine u selu Vitkovo, Župa aleksandrovačka, prilikom obrađivanje njive došlo je do slučajnog otkrića tri figurine kasnije nazvanih Miladija, Grozdana i Ružica. O otkriću se dugo ćutalo. Vlasniku njive nikako nije odgovaralo da se sazna da ih je on pronašao, i to u svojoj njivi.        Njiva je hranila gladna usta, pa je odlučio da malo preinači istinu i u policiji je objasnio da ih je našao u koritu reke Pepeljuše. Ispočetka ih je pratila negativna kampanja. Pr...
Постави коментар
Прикажи све

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...
1 коментар
Прикажи све

Kvaka

   Najteža stvar je uvek sa poznatim i lakim stvarima.         Na njima se obično padaju ispiti, pretrčiš, misliš znaš. Predubeđenje je klopka. Ispit uvek ima i ono, sledeći rok. Data ti je šansa da savladaš poznate i lake stvari.    Predrasude su klopka, mišljenja, stavovi, prepričavanja... To vas lišava mogućnosti da zaista upoznate svet i ljudsko u njemu, jer - već sve znate. Da li da pominjem  da sebi uskraćujete iznenađenja? A da, iznenađenje uvek podvodite pod neprijatnost. Tako da ste se odlučili da živite bez njih.      Jedino što se ne može predvideti na ovom svetu to je drugi čovek.      Ne možete predvideti ni svog čoveka ponekad, a opet, usuđujete se da donosite zaključke o drugom. Jer vam je poznato, jer znate, jer su to lake stvari. Podrazumevanja su za trivijalnosti, a ni jedno biće nije trijavijalno.      Tako vam prođe život, a da uopšte niste bili u ...
Постави коментар
Прикажи све