Da smo tek podanici jasno se videlo u petak veče.
To da li je bio, ili nije bio penal, nije tema ove priče.
Odćutali smo kradju, saučestvovali smo u kradji.
Jasno smo pokazali da smo izgubili, ako smo ga ikada imali, svaki dignititet, da sumnjamo u sopstveni kredibilitet.
Nismo ni bolji ni gori od drugih.
Lepši, ružniji, pametniji, gluplji, lošiji, bolji...
Ni drugi nisu od nas.
U realnom životu, nema prideva. Postoje samo konkretne stvari izmedju dva čoveka, izmedju više ljudi. Bez superlativa, bez pežorativa.
Ništa, ama baš ništa na ovom svetu nije lično! Može biti bolno, stidno, neprijatno za otvaranje ali, nije lično. Uočite razliku, nije taj čovek bolan, stidan, neprijatan, već to što ga razjeda, donosi mu ta osećanja.
Svaku situaciju ćete iskoristiti za razjedinjenje. Utakmica se još nije završila a već su pljuštali komentari da smo mi najgori, a i oni drugi, da smo najbolji i da ceo svet samo u nas gleda i jedino šta im je važno to je da nas ruši.
Isti ste. Radite iste stvari, opovrgate jedan drugog, bez ikakve komunikacije. Uvek je, isti čovek na istog čoveka. Porazmislite o tome pre nego što sledeći put krenete da delite prideve... probajte da vidite o čemu se radi, konkretno.
Balkanska šizofrenija, kad kažem balkanska, mislim na sve nacionalnosti, jedno misle, drugo pričaju, treće rade.
Komšije nam podmeću da je isto to što naši igrači u našim dresovima, igrajući za našu reprezentaciju pokazuju tri prsta, kao i kad igrači u dresovima jedne zemlje pod čijom zastavom igraju pokazuju simbol neke druge. Ajte malo razuma. Nije isto. Da su pokazali sat, sir, čokoladu, to bi već bilo isto. Ovako...
Naravno da su naši dežurni dušebrižnici pohitali da kažu da, tako je, kao i da su oni koji koji bi tri prsta odsekli i u ram stavili odmah sve to na nož dočekali, gospodo draga, samo se svadjate. Imamo mi većih problema od toga, to je naša NEsloga.
To je naše opovrgavanje svakog drugog i drugačijeg stava, to je naš nedostatak komunikacije, nedostak razumevanja, empatije, milosti, saosećanja...
Vazda smo nešto izmedju, sami sa sobom ponajviše. Nit smo za seljačku bunu, nit smo za gradjansku revoluciju.
Ponajviše nismo u pomirenju i prihvatanju samih sebe. Pa iz toga, nema nam pomirenja ni sa drugima. Još uvek smo adolescenti koji se protive odgovornosti i odrastanju.
A kad si adoloscent, onda juriš vetrenjače, onda ti je jasno da nemaš nikakvog kredibiliteta pa tako, aha, žuti karton, u redu, važi. Uh, bio penal, ma... u redu je, ko će sad to dokazuje i da se buni. Lenji ste, ne želite da odrastete. Neodgovorni ste, nikakvu spremnost na odgovore nemate.
Za svoju zemlju se igra srcem, timskim duhom, verom, poverenjem. Dišete svi kao jedan, ne odustajete, vatreni ste ili hladni.
Nikad mlaki! Jer, ili jeste, ili niste.
Pa ako zaista postojite kao tim, pokažite to na terenu. A vi, dežurni kritičari, obucite kopačke, optrčite nekoliko krugova oko stadiona pa onda, ako budete imali daha, recite šta vas zaista muči.
To sigurno tada neće biti polemika da li smo bolji, ili gori.
I da, to je bio čist penal.
Našim mlakim stavom, zadali smo autogo!
To da li je bio, ili nije bio penal, nije tema ove priče.
Odćutali smo kradju, saučestvovali smo u kradji.
Jasno smo pokazali da smo izgubili, ako smo ga ikada imali, svaki dignititet, da sumnjamo u sopstveni kredibilitet.
Nismo ni bolji ni gori od drugih.
Lepši, ružniji, pametniji, gluplji, lošiji, bolji...
Ni drugi nisu od nas.
U realnom životu, nema prideva. Postoje samo konkretne stvari izmedju dva čoveka, izmedju više ljudi. Bez superlativa, bez pežorativa.
Ništa, ama baš ništa na ovom svetu nije lično! Može biti bolno, stidno, neprijatno za otvaranje ali, nije lično. Uočite razliku, nije taj čovek bolan, stidan, neprijatan, već to što ga razjeda, donosi mu ta osećanja.
Svaku situaciju ćete iskoristiti za razjedinjenje. Utakmica se još nije završila a već su pljuštali komentari da smo mi najgori, a i oni drugi, da smo najbolji i da ceo svet samo u nas gleda i jedino šta im je važno to je da nas ruši.
Isti ste. Radite iste stvari, opovrgate jedan drugog, bez ikakve komunikacije. Uvek je, isti čovek na istog čoveka. Porazmislite o tome pre nego što sledeći put krenete da delite prideve... probajte da vidite o čemu se radi, konkretno.
Balkanska šizofrenija, kad kažem balkanska, mislim na sve nacionalnosti, jedno misle, drugo pričaju, treće rade.
Komšije nam podmeću da je isto to što naši igrači u našim dresovima, igrajući za našu reprezentaciju pokazuju tri prsta, kao i kad igrači u dresovima jedne zemlje pod čijom zastavom igraju pokazuju simbol neke druge. Ajte malo razuma. Nije isto. Da su pokazali sat, sir, čokoladu, to bi već bilo isto. Ovako...
Naravno da su naši dežurni dušebrižnici pohitali da kažu da, tako je, kao i da su oni koji koji bi tri prsta odsekli i u ram stavili odmah sve to na nož dočekali, gospodo draga, samo se svadjate. Imamo mi većih problema od toga, to je naša NEsloga.
To je naše opovrgavanje svakog drugog i drugačijeg stava, to je naš nedostatak komunikacije, nedostak razumevanja, empatije, milosti, saosećanja...
Vazda smo nešto izmedju, sami sa sobom ponajviše. Nit smo za seljačku bunu, nit smo za gradjansku revoluciju.
Ponajviše nismo u pomirenju i prihvatanju samih sebe. Pa iz toga, nema nam pomirenja ni sa drugima. Još uvek smo adolescenti koji se protive odgovornosti i odrastanju.
A kad si adoloscent, onda juriš vetrenjače, onda ti je jasno da nemaš nikakvog kredibiliteta pa tako, aha, žuti karton, u redu, važi. Uh, bio penal, ma... u redu je, ko će sad to dokazuje i da se buni. Lenji ste, ne želite da odrastete. Neodgovorni ste, nikakvu spremnost na odgovore nemate.
Za svoju zemlju se igra srcem, timskim duhom, verom, poverenjem. Dišete svi kao jedan, ne odustajete, vatreni ste ili hladni.
Nikad mlaki! Jer, ili jeste, ili niste.
Pa ako zaista postojite kao tim, pokažite to na terenu. A vi, dežurni kritičari, obucite kopačke, optrčite nekoliko krugova oko stadiona pa onda, ako budete imali daha, recite šta vas zaista muči.
To sigurno tada neće biti polemika da li smo bolji, ili gori.
I da, to je bio čist penal.
Našim mlakim stavom, zadali smo autogo!
Коментари
Постави коментар