Пређи на главни садржај

Vreme koje se ruga razumu

   Kao i svaka "alamunjasta Srpkinja" ( Borislav Pekić, prim. aut. ) probaću da šest festivalskih dana sažmem u jednu priču.
  O vremenu je reč, vremenu koje se ruga razumu. 
  "...O zlu je, dakle reč..." ( Na Drini ćuprija, prim. aut. ) 
 To je ono što spaja sve predstave koje smo imali prilike da vidimo na upravo završenom festivalu Bucini dani. 

  Na Drini ćuprija, Ožalošćena porodica, Avgust u okrugu Osejdž, Korešpodencija, Rubište, I svaki put kao da je prvi. 

Sve zajedno čine jednu predstavu, jedno pozorište današnjih  dana .

Zabetonirana je svest ljudi, zabetonirani su i odnosi medju njima, pa živimo ovo betonsko korito Drine sapeti u jednom trenutku koji traje stolećima. 

Baš kao i ta ćuprija.

Uvek isti čovek na istog čoveka.


   Uvek dušebrižni, saosećajni, milosrdni... prema sebi. Samo sebi.

   Samo za sebe.

   Sopstveni, mali interesi. Srebroljupci, onda i sada. 
    Zbog alavosti i pohlepe čovek gazi ne pitajući se da li ima više, da li može bolje? Bez osećaja da postoje i drugi, koji su uostalom, isti kao i on.

     Isti čovek na istog čoveka.


Ko je tu glavni?
Čiji su interesi važniji?
Da li smo ovde da dodjemo do ljubavi, ili da produbimo jaz koji nas razdvaja?

Reka odlazi ka moru, more se spaja sa okeanom, samo naše ćuprije ostaju puste.

Ne razrešavamo dolaskom na svet date odnose, negiramo da postoje. Za ljude koji se drznu da u njih dirnu, reći će da su narkomani i ludaci. 

I naravno, uvek isti čovek na istog čoveka.


   Bordelj.
   Kabare.
   To se živi.
   
 Trguje se osećanjima, snovima, ljudima, idealima... nema čega nema u ovom našem pozorištu.
   Samo, sve ima svoju cenu.
   A ko ne plati na mostu... ima ćuprija kod nas...

   Simeon protiv Simeona.
   Isti čovek, na istog čoveka!


Sve to nas dovodi do Rubišta.

I njega smo spremni da negiramo, ne, to nije ovde, to je negde tamo... na rubu.

Tu smo, na rubu.

Ima još osećanja, svi se biju po grudima kolika su. Ima racionalnosti, svako već zna da preračuna koliko šta košta. 
Razuma nema! Niti iko više zna šta je to.
Kad u jednom društvu ljudi prestanu da se samozapitkuju, ostane pozorište kao savest.

   Ostanu pradoksalne situacije nad kojima se više niko ne zapitkuje. 
   
     Živimo u njima.

     Pozorište je naša stvarnost i opomena.

     Balkanski dolap, a svaki put kao da je prvi!









 















Коментари

Популарни постови са овог блога

Čekajući princa

      Za sve frajerice, tatine devojčice i sve najdraže mamine princeze.Sve ste postigle u životu, imate školu, stan, auto... ali, nemate svoj život.               Možete da putujete gde god hoćete, nadjete i ponekog frajera ili neku dužu vezu. Za standarde, koje ste same sebi postavile, niko nije dovoljno dobar, lep, pametan... niko nije "preveličanstveni" da bi ste sa njim rodile dete. A pitanje je, da li vi zaiste želite dete?               Dete, kao šansu za neku dušu da ponovo dodje na svet.               Oslobodile ste se nametnutog mišljenja da je žena rasplodni objekat i da je tu da bi se društvo okoristilo njenim genitalijama. Pa nije žena inkubatorska stanica.       Oslobodile ste se "tripa" da muškarcima radjate decu kako biste ih time zadržale, jer u biti njima je više do toga. Njihovom egu prija da  imaju svesavršenog naslednika, kao što je uostalom on sam. Jer, mama mu je dala tapiju na to. A što biste vi drugom gladile ego na uštrb sv

Frigidna kastratorka ili nežna žena

   To da je muški promiskuitet "normalan" čak poželjan, još će stare majke sa ovih prostora da vam objasne sve uz "opravdanje" - Pusti ga, on je muškarac!?! Postoji naravno veliki broj žena koje će se i dan danas složiti sa ovim i prihvatiti to kao neminovnost, bez svesti o tome šta one gube i šta stvarnost gubi sa tim i takvim poimanjem.    Okolina je sklona da ženski promiskuitet smatra kurvarlukom dok je muški opravdan mačoizmom. Okolina je sklona da  takve žene nipodaštava a da takve muškarce uzdiže. Jedan od bitnih koraka u životu je nazvati stvari pravim imenom. Dati im ono što im pripada.     Sem toga, po zdravlje društva mnogo je potrebniji ženski od muškog promiskuiteta, a da je to zaista tako potvrdiće vam činjenice:      1) Kurvarluk je kurvarluk. - Bilo da je muškarac, ili žena u pitanju, osoba koja prodaje svoju dušu je kurva. Seks je fiziološka potreba, kao čaša vode, nemojte od njega praviti "Rat i mir" kad to nije. A ta fiziološka p

Snovi se pišu srpskim jezikom

   Snovi nas održavaju budnima.    Snovi nam ne daju da zaboravimo.    Sistem radi na ubijanju osnovnih životnih impulsa, umećući umesto istinskog, laž.    Samoproklamovani vladoci života i smrti zamenjuju teze. Tako da umesto slobode, imamo ljudska prava, umesto ljubavi, zaljubljenost, umesto istine, laž. Moderan čovek je u ropstvu.    Ovaj put je zamenio slobodu za udobnost, sada je svi skupo plaćaju.     Egzodus našeg naroda je postojao oduvek. Nije to od juče, nije to samo naš narod.     Malo su samo izmešali reči, zbog zbunjenosti, pa sve manje imamo emigranata a sve više migranata. Čovek više ni sam ne može da odredi gde mu je mesto. Kao da je i dalje na snazi prokletstvo Vavilonske kule, tako se svi divno ne razumeju.     Srbi, Balkanci uopšte, rado hrle u Evropu a opet su pod ručnom kada Evropa želi da ih zagrli. Ako vam odgovara evropski standard, ako ga priželjkujete, pa zašto ste onda toliko protiv svega što odavno postoji kod stare gospodje, a šta ona sada traži