Snežana Ćosić blog, Pričaj mi

        Ljubav nadjačava sve matreijalne impulse.         Svedoče nam o tome Miladija, Grozdana i Ružica.Lady of Aleksandrovac, Venus de Župa i Madam de Vitkova kako ih je nazvao svet kada su malo prokrstarile njime.Bilo je to početkom devedesetih godina prošlog veka ubrzo posle njihovog otkrivanja, a razlog zašto su posle Londona, Pariza, Nice zastale i sami možete da naslutite.         Pronadjene u zemlji vitkovačkog polja i same duboko vezane za tu istu zemlju.Jer, iz zemlje smo nastali, u zemlju se svi mi vraćamo.Koliko god ljudi hrlili tekovinama savremene civilizacije,  neraskidiva je njihova  povezanost sa onim što dobijaju od  zemlje.        Svedenih crta lica, bademastih očiju sedi na tronu u slavu matrijarhata vezanog za mladji neolit, vreme progresa planeta.U daljem toku njihova lica su sve više i više bila poravnata kako bi se naglasila njihova povezanost sa zemljom, plodnošću i radjanjem.Kako bi narednim generacijama ostavile podsetnik o davanju života.        Nas

         Košarka je timska igra - lopta je okrugla.          Kad se nešto želi u životu onda se radi za tu želju.Onda se želja pita šta treba da se da, da  bi se dobilo to što se želi.         Odustajanja nema ma koliko puta se padne na tom putu.A mnogo se pada.Prosto to je ciklus, na kraju nije bitno koliko puta si pao, bitno je koliko brzo si ustao i nastavio dalje.         Za san se živi, za san se radi.Svaki dan, godinama.A ovi naši zlatni momci doneli su srebro, ali oni su zlatni, znaju to verovatno bolje od ikog.         Godinama su se spremali za ovo danas.Svaki dan trening od azbuke, tu nema prečica, svaki korak moraš da predješ sam da bi postao deo tima.Živiš za san i pristaješ na sve, pristao si i na tu klupu, a to je nejteže, da bi jednog dana bio deo tima.         Prilike ti daju šansu, a prilike ti nikada ne bi dale šansu da nisi sa takvom strašću voleo tu igru, da nisi sa takvim poštovanjem sedeo na toj klupi čekajući svoju šansu, da nisi verovao u svaki i

         Da je ajvar samo jelo svi bi ga pravili.          Ajvar je način života.          Ajvar je jednostavan, a komplikovano je napraviti dobar.          Smeše se na suncu džakovi kurtovke paprike.Jednu smo turu sipale u tegle i sad se uz kafu spremamo za drugu.          -Strpljenje.Strpljenje je prvo što ti je potrebno ćerko, kad rešiš da ga praviš.Džaba ti i dobra paprika ako nemaš strpljenje, jer ako ga nemaš bolje nemoj da ga praviš.Ajvar se pravi polako.Nije to samo - ispečem papriku i onda ukuvam ajvar.          Paprika mora da je ova naša kurtovka.Ne pravi se dobar ajvar od svake paprike.Istina ove sada nove možda će na prvi pogled da ti budu i bolje i veće, ali od njih ne možeš da napraviš dobar ajvar.Pune su vode, dok ih dobro ocediš, a pazi da ih dobro ocediš, tri dana ti treba.Ova naša, iako sitnija na prvi pogled, ima više mesa, sladja je, a i lakše se peče ima samo dve strane.A kad malo bolje razmisliš, i šta će ti ona sa sto strana, to ni u salatu ne možeš

         Pa niste baš uživale ni dok ste se zabavljali, samo ste tada imale šargarepu ispred-brak. Sve će se to srediti kad uplovite u mirnu luku.          Nema te luke koja može da sredi bahatost i podrazumevanje.          To vam je kao sa grudvom snega, svaka grudva je ispočetka pahulja, ne retko i romantična, koja kada padne na sneg polako se kotrlja. Isprva je jedva vidite, ali kako se spušta ka podnožju sa površine kupi sneg i dok se spusti, to je već grudvetina koja ponekad može da izazove i lavinu.          Tako da na sve ono što ste žmirkale zbog gospodina pravog - čitaj vrh vrhova - doći će momenat kad će da se pretvori u najhladniju moguću grudvetinu.          Znaju oni dobro koliko žene polude kad uobraze da je on taj, to zaboravlja na oca, majku, prijatelje, posao, sve, jer stigao je onaj PRAVI. Mogle biste malo da pogledate i one KRIVE,  dajem predlog samo.          Onaj kog ste čekale celog svog života, onaj zbog koga se gine, onaj koji je centar un

         Kada u još uvek toplim danima krene ona sitna dosadna jesenja kiša srce se nekako sneveseli.Nas dve bismo tada zauzimale zastakljenu terasu, otkidale poneki požuleteli list sa cveća, koliko da mu damo šansu za još poneki cvet.Cveće je uvek iskoristi.          -Tužna si?          -Tužna.          -Nije tuga strašna.Ponekad može da bude i lepa.Lep trag ostavi na licu kad prodju suze, duša lakše diše za jednu stepenicu više nego pre.Strah je strašan.Čemer, jad, beznadje...to je strašno ćerko, da ti kaže nana.Sad živimo u lepim vremenima, to nek te ne zavarava, tu smo na raskrsnici, kod nas je uvek toliko veselo da je to najviše tužno.I opet će doći ta neka čemerna vremena, znaj, iako ih ti još uvek nisi osetila.Tad će biti strašno i niko neće moći da ti kaže koliko će da traju.S tim se teško živi.Pa budi zahvalna što osećaš tugu, tuga je prolazna, a može ti i pomoći kad dodju takva vremena, da se pročistiš.         Ovo danas što smo pričale, ne pamti, čuvaj duboko u seb

         Jedino  što možemo gledajući druge ljude, to je da vidimo sami sebe, kao u ogledalu.Do istine je teško stići, postoji preduslov- iskrenost, što ni u jednom slučaju ne znači i istinitost.Tek kad se suoči sa sopstvenim, možemo da vidimo tudje.           Naravno, ono naše je uvek neprijatno, teško je videti, a još teže je suočiti se sa sopstvenim mrakom.           Kad se čovek i odluči za tako nešto, a i sama odluka teško pada, više ga ne zanima onaj tudji mrak, dosta mu je i njegovog, a kako u tome uspeva,stepenicu po stepenicu sve manja ga ima, i čak i ne primećuje tudje mrakove.Kako sve više i više prolazi sopstvene krugove tako pokušava da u svakom čoveku vidi makar trunku svetlosti.            Godinama  unazad nemoguće je započeti dan a da vas sa novinarnica na zapljusnu naslovi šta ko misli o kome.Kao da je ikome stalo da toga, ne može ponekad čovek ni vremensku prognozu da pronadje a nekmoli iole neku drugu bitnu vest.             Svi su u nekom takmičenju smišlj