Snežana Ćosić blog, Pričaj mi

         Večita ljudska težnja, preokrenuti život, preokrenuti sebe.           Neki idu dalje pa žele i ceo svet da menjaju.Teško im je da se maknu, jer ipak je lakše menjati svet nego menjati samog sebe i svoje okruženje.A i ti koji žele da promene svet, najčešće su u bekstvu od samog sebe i sopstvenog okruženja.           Verujem da je moguće doći ne do promene, nego do preobražaja.Uostalom to je i smisao vere u kojoj živimo i u kojoj smo rodjeni.            Postoji jedno malo mesto u Srbiji čiji dan upravo dodje na dan Preobraženja.Sad da l˙ zbog toga što je to njegov dan ili zbog vrednoće i skromnosti njegovih žitelja gledamo iz godine u godinu kako to mesto doživljava svoj celokupni preobražaj.            I upravo na taj dan put me nanese njemu u...

         Muzika se zavlačila i u najudaljenije delove dvorišta.Nije iz njenog vremena ali pažljivo ceo dan osluškuje.          -Voliš ovu pesmu?          - Volim.          -Slušam i ja sa tobom danas.A znaš, može se desiti i da je zaboraviš.          -Kako da je zaboravim kad je već danima slušam?          -Eeeee, kako?Lako.Bit će momenata zaboravit ćeš i kako se zoveš, a kamo li pesmu?Samo znaj jedno, nisi je baš zaboravila, tu je negde ona u tebi, samo mnogo novih pesama dolazi.A onda kad ti se desi u životu da je negde slučajno ponovo čuješ, a slučaja nema zapamti, ti tad znaj da nije ona došla da se setiš pesme, došla je da se setiš onoga što si doživljavala slušajući tada tu pesmu.Toga se seti, jer ti treba onda kada je ponovo budeš čula.Ta...

        Može vas ostaviti bez daha eventualno, činjenica da vašar nije isto što i sabor.Ali idemo despacito.          Leto i početak jeseni u Srbiji su tradicionalno vezani za vašare i sabore.Imamo i ove moderne varijante Exit, Guča, mada su se oni zaigrali izmedju vašara i sabora što je negde i red, nova vremena- nova pravila.Ko ga još  zanima da li je Hermes ili Dionis kada  živimo u vremenima kada je izmedju svega ostalog i ljubav na prodaju.          Unatoč svemu,pre neki dan mi neko "objasni`" na fejsbuku da unatoč nije naša reč, obzirom da sam učila srpskohrvatski, to mi da je mogućnost da ponekad bolje objasnim neke stvari, kao recimo sada.Držim da je (ups, opet neka tudja reč) u životu početna stvar za šta god, nazvati stvari pravim imenom.          Vašar je  manifestacija trgovinskog karaktera, nekada su glavna mesta za kupiti ili...

           Miris sveže ispečenog hleba polagano istiskuje slatkast miris pečenih šljiva koji se do maločas širio.             Na stolu ispred nas u  činiji, pekmez od šljiva.            -Red je kad smo ga ovako lepo završile da ga sa vrućim hlebom probamo.            -Red je, uh, ulepiše mi se prsti!-Posle uzvika, lizanje prstiju je došlo kao lagan tempo.            Ona mi prvo upućuje dug pogled preko naočara a onda uz zalogaje dodaje:             -Svašta u životu može da ti se zalepi za prste, za ruku...i prsten može da ti se zalepi za prst, al` za dušu ćerko, za dušu treba da se lepi!Kad ti se zalepi za dušu, baš te briga gde se još zalepio.Baš te briga.        ...

     Samo naš, samo ovde, drugi svet.      Živimo u šizofreniji koja je drugim narodima nepoznata, i mi sami je retko kada, čak ni najbližima ne otkrivamo.                Kolektivno pamćenje, kojim smo blagosloveni u sadašnjim vremenima, za neka lepša baš i nisu poželjna, nas uvek drže podalje, makar i u sopstvenom izmišljenom svetu, od okupatora.      A bilo ih je, i bit će ih. Sa severa Austrougari, sa istoka Turci, kod prvih se uvek znalo kad, kome i koliko, kod ovih drugih ni kad, ni kome, ni koliko. Ako smo i zaboravili, naše duše nisu, pamte one i dahije i sejmene, tek kod njih se ništa nije znalo.                Pred ovu poslednju okupaciju kažu da su nas dobro proučili. Svoje su već dobro ujarmili. Igraju na plitku ljudsku povodljivost, a došli su na Balkan gde ni samim stano...

          Kraj leta je i veliko kućno, predzimsko spremanje.Nas dve, nana i ja, prisele pored bunara.           -Znaš ćerko, tvoja majka i strina su možda dobre žene, ali, veze nemaju sa muškarcima.Ti, ako hoćeš nešto da naučiš, mene moraš da slušaš.-Preko naočara upućuje prekorne poglede u njihovom pravcu.Njih dve, naravno, ceo dan nisu sele.           -Šta to nano?           -Dobro me sad slušaj-zaverenički se nagla prema meni, da njih dve ne čuju-muškarcima kad rade rade, kad im se ćefne odu svojim putem.Tako, da ti kaže nana, mene je naučila moja majka a ja sad učim tebe.Glavno ti je da naučiš da zaštiš sebe.Kad proceniš da ne možeš više, a ti lepo stani, umij se, okupaj se, novo reklo i gledaj sebe i šta je tebi drago i u čemu je tebi lepo.Muško ko muško, samo sebe gledaju, deca, dodje dan odu, š...

          Od prve ljubavi obično ostane samo sećanje da je to bila.            Istina, nekada je bilo i onih koji su sa svojim prvim ljubavima dočekali ono "i živeli su srećno do kraja života".Danas ih gledamo na društvenim mrežama kao "redke zverke" čak i ne pomislivši "kad bih i ja tako".Čini mi se  da ih sem u romantičnim pop pesmama više i nema.          Svakako postoji taj neki osećaj kojeg se setimo onda kada se sretnemo.Setimo se osećaja a možemo i da se ne prepoznamo, premda smo fizički ostali isti.Iako neko još uvek ima taj gest, uzdahom da skloni šiške sa čela,tada vam obavezno prostruji misao kroz glavu -  kako sam uopšte nekada mogla da padam na to.         Tada, kada smo samo na osnovu osećaja mogli da rasudjujemo.Tada, kada  nam je sva ta navala emocija prolazila kroz telo i završavala u glavi pa ...

          U teškim vremenima živimo, teški smo ljudi postali.            Dani počinju i završavaju se sa teškim rečima. Rečima koje lome kosti, seku jagodice.           Zatvoreni u sopstvenom mikrokosmosu ne možemo da prebacimo pogled dalje od sopstvenog nosa. Ovo naše je najteže,  najgore, najcrnje. Ne postoje drugi, ne postoji njihovo breme. I da, tako ste laki na osudu              U obmani živite, sa obmanom ste se saživeli.           Da li ste zaboravili na reči kao što su saosećanje, milosrdje, dragost, radost, ili živite u uverenju da su one samo deo neke reklemne kampanje  na koju se vi tako lako pecate jer stvarnost ne možete da podnesete?             Svi biste samo da je lako, p...