Пређи на главни садржај

Promeniću život

      Koliko puta čovek sebi kaže da će da promeni sijalicu?
      Jer je slaba, ima malo vati, a svako veče čkilji uz nju.

     Sijalicu,  ovu slabu, kupio je onako, usput, bila na akciji pa da ima za rezervu. I sad, danima radi na rezervi. I danima pokušava da rezervu zameni glavnim igračem. Ima čovek i volju i potrebu. Rezerva čkilji svako veče.

     Rešio čovek i život da promeni. Rešio, ima volju, potrebu, po starom više ne ide.
     E sad, sa životom, je l˙isto kao sa sijalicom ili treba da  zasvetli neka nova sijalica?
     Da li do promene dolazi voljom ili željom za promenom?

     Kad čovek kaže - promeniću život, deluje kao odluka. Odlučio i onaj da promeni sijalicu a još uvek čkilji uz onu koju je kupio na akciji. Sada ćete mi verovatno reći da sijalica i život nisu isto, a zaboravljate da na sijalici najbolje vidite kako je u životu. Drugim rečima, ništa ako ne zasvetli sijalica! Jer ako vam zaista smeta, vi ćete iz želje da više ne čkiljite, a ne iz želje da promenite sijalicu - ko bi to još želeo, preći pola grada da kupite onu koja baš vama odgovara.

       Iz želje ne da promenite sebe, nego da promenite život, vi ćete promeniti i sebe. Nije to stvar odluke, odlučili ste se da promenite i sijalicu, pa ništa.
       Želja je ta koja goni, koja daje snagu, koja čini čudo!

     Znam jednog čoveka Vladimir Jakšić - Musa, eto, i imenom i prezimenom. Želeo, pa se nije prenemagao da je kiša, sneg, rosa, toplo, hladno. Kada želiš, tada ne razmišljaš o tome. Tada sve unutar tebe radi za tu želju.

      Ljubav joj daje snagu!
      Ne osvaja ovaj svet mozak nego srce!  Ne zna mozak gde mu je da ide dok mu srce ne odredi.
   
     Tako je i mom  prijatelju Musi dala snagu. Proverila sam sa njim, pitala sam ga. Pitala sam još neke ljude, ljude koji su uradili velike stvari, promenili su život.
    
     Nisu oni crtali planove, tačka A, tačka B, idu u tačku C, to je za crtaće.

     Želeli su! Otvorili su srce za svoju želju, nisu pitali koliko košta!
 
     Nisu izvodili integrale, nego srce kaže levo, oni hop - levo. Srce kaže ideš u London, ti si već u Londonu, piješ kafu i pitaš se kako si tamo uopšte dospeo.
     Tako što nisi razmišljao, tako što nisi izvodio proračune, tako što si prihvatio svoju želju, da je ona tvoj organ, tvoj pogon, tvoj četvortaktni motor koji radi na kerozin!
   
     Eto, tako se sa četrdeset i kusur upisuje i završava režija u Engleskoj. Tako se sa pedest i kusur voli žena, onako kao da je prva i sa strašću kao da je poslednja. Tako se radi za želju!
   
     Jer ona nije želim i sad, čudo.
     Čudo je to srce koje se otvorilo i uključilo sve ostalo u tebi da se ona ostvari.
    
    Tako da ako i dalje žmirkate jer vam je sijalica slaba, dobro razmislite koje  i kakvo svetlo volite i krenite po gradu. Lakše je nego što mislite.

     Uvek je samo korak ili dva do mesta gde zaista želimo da budemo!















     



    

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Boginja iz Vitkova

      Vitkovo je danas u svim vestima, pronađena je još jedna Boginja u plodnom, Vitkovačkom polju.       Tim povodom sam razgovarala sa arheologom Sanjom Crnobrnjom Krasić, višim kustosom zavičajnog muzeja Župe, čija je predanost i upornost  zaslužna za ovo neprocenjivo otkriće.         A svaku dobru priču je najbolje početi ispočetka.        Sada već daleke 1957. godine u selu Vitkovo, Župa aleksandrovačka, prilikom obrađivanje njive došlo je do slučajnog otkrića tri figurine kasnije nazvanih Miladija, Grozdana i Ružica. O otkriću se dugo ćutalo. Vlasniku njive nikako nije odgovaralo da se sazna da ih je on pronašao, i to u svojoj njivi.        Njiva je hranila gladna usta, pa je odlučio da malo preinači istinu i u policiji je objasnio da ih je našao u koritu reke Pepeljuše. Ispočetka ih je pratila negativna kampanja. Pr...

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...

Kvaka

   Najteža stvar je uvek sa poznatim i lakim stvarima.         Na njima se obično padaju ispiti, pretrčiš, misliš znaš. Predubeđenje je klopka. Ispit uvek ima i ono, sledeći rok. Data ti je šansa da savladaš poznate i lake stvari.    Predrasude su klopka, mišljenja, stavovi, prepričavanja... To vas lišava mogućnosti da zaista upoznate svet i ljudsko u njemu, jer - već sve znate. Da li da pominjem  da sebi uskraćujete iznenađenja? A da, iznenađenje uvek podvodite pod neprijatnost. Tako da ste se odlučili da živite bez njih.      Jedino što se ne može predvideti na ovom svetu to je drugi čovek.      Ne možete predvideti ni svog čoveka ponekad, a opet, usuđujete se da donosite zaključke o drugom. Jer vam je poznato, jer znate, jer su to lake stvari. Podrazumevanja su za trivijalnosti, a ni jedno biće nije trijavijalno.      Tako vam prođe život, a da uopšte niste bili u ...