Jesenja priča

   Novine, društvene mreže, televizija, sve je prepuno vesti iz politike, mode, sveta zabave, sporta, pomalo kulture... 

   Nema čega nema,neko bi rekao. Sve same marginalne stvari. 

   

   Vreme je da se pozabavimo ozbiljnim temama.

   A tada je najbolje krenuti iz početka.

   A to je ono na čemu ovaj narod pada iznova i iznova. 

   Ne zna ni gde mu je, ni šta mu je početak.

    Pričaću vam naizgled banalnu priču. Naći će joj manu svi koji nisu pročitali ni slova od Prusta, Mana, Dostojevskog, pozivaće se upravo na njih.

     Jesen je, pa izmedju ostalog valja srediti ormare. Jedan zaista mukotrpan posao, posao za koji je poterebno strpljenje, vreme, dobra organizovanost. Posao za koji je potreban red. 

        1) Početak - Dobro pregledati koliki su vam smeštajni kapaciteti i oderedite prioritete.

        

       2) Bacanje viška - Povadite sve stvari napolje. Ormare dobro prebrišite. Pregledajte svaku stvar jednu po jednu. Ono što niste obukli dve sezone, ne treba vam. Ide zima a napolju je puno beskućnika. Sve to dajte. Ne razmišljajte da li neko gleda, ne gleda, da li dobijate time, dajte. 

       

       3) Slaganje - Svaka stvar ima svoje mesto. Ono što vam je za nošenje, za nastupajuću sezonu, složite po vrsti i po bojama. Tako ćete se najlakše snaći kada žurite. Ne rasipajte misli, slažite stvari. Ukoliko će vam biti lakše, pustite muziku. Ne dozvolite da vas ponese ni muzika, ni uspomene. Složite stvari. Krenite dalje.

            

        Požurite polako, samo tako vam ništa neće promaći, samo tako ćete ostati usredsredjeni na ono što radite.

         Kada ste probali sa ormarom, probajte tako i sa sobom. 

         Kraja nema, nikada. Kao ni kod ormara, uvek baš u momentu kada ste završili, zafali nešto.

         Ovo je samo naizgled banalna priča.