Пређи на главни садржај

Jesenja priča

   Novine, društvene mreže, televizija, sve je prepuno vesti iz politike, mode, sveta zabave, sporta, pomalo kulture... 
   Nema čega nema,neko bi rekao. Sve same marginalne stvari. 
   
   Vreme je da se pozabavimo ozbiljnim temama.
   A tada je najbolje krenuti iz početka.

   A to je ono na čemu ovaj narod pada iznova i iznova. 
   Ne zna ni gde mu je, ni šta mu je početak.

    Pričaću vam naizgled banalnu priču. Naći će joj manu svi koji nisu pročitali ni slova od Prusta, Mana, Dostojevskog, pozivaće se upravo na njih.

     Jesen je, pa izmedju ostalog valja srediti ormare. Jedan zaista mukotrpan posao, posao za koji je poterebno strpljenje, vreme, dobra organizovanost. Posao za koji je potreban red. 

        1) Početak - Dobro pregledati koliki su vam smeštajni kapaciteti i oderedite prioritete.
        
       2) Bacanje viška - Povadite sve stvari napolje. Ormare dobro prebrišite. Pregledajte svaku stvar jednu po jednu. Ono što niste obukli dve sezone, ne treba vam. Ide zima a napolju je puno beskućnika. Sve to dajte. Ne razmišljajte da li neko gleda, ne gleda, da li dobijate time, dajte. 
       
       3) Slaganje - Svaka stvar ima svoje mesto. Ono što vam je za nošenje, za nastupajuću sezonu, složite po vrsti i po bojama. Tako ćete se najlakše snaći kada žurite. Ne rasipajte misli, slažite stvari. Ukoliko će vam biti lakše, pustite muziku. Ne dozvolite da vas ponese ni muzika, ni uspomene. Složite stvari. Krenite dalje.
            
        Požurite polako, samo tako vam ništa neće promaći, samo tako ćete ostati usredsredjeni na ono što radite.

         Kada ste probali sa ormarom, probajte tako i sa sobom. 

         Kraja nema, nikada. Kao ni kod ormara, uvek baš u momentu kada ste završili, zafali nešto.

         Ovo je samo naizgled banalna priča.

















   
 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Boginja iz Vitkova

      Vitkovo je danas u svim vestima, pronađena je još jedna Boginja u plodnom, Vitkovačkom polju.       Tim povodom sam razgovarala sa arheologom Sanjom Crnobrnjom Krasić, višim kustosom zavičajnog muzeja Župe, čija je predanost i upornost  zaslužna za ovo neprocenjivo otkriće.         A svaku dobru priču je najbolje početi ispočetka.        Sada već daleke 1957. godine u selu Vitkovo, Župa aleksandrovačka, prilikom obrađivanje njive došlo je do slučajnog otkrića tri figurine kasnije nazvanih Miladija, Grozdana i Ružica. O otkriću se dugo ćutalo. Vlasniku njive nikako nije odgovaralo da se sazna da ih je on pronašao, i to u svojoj njivi.        Njiva je hranila gladna usta, pa je odlučio da malo preinači istinu i u policiji je objasnio da ih je našao u koritu reke Pepeljuše. Ispočetka ih je pratila negativna kampanja. Pr...
Постави коментар
Прикажи све

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...
1 коментар
Прикажи све

Kvaka

   Najteža stvar je uvek sa poznatim i lakim stvarima.         Na njima se obično padaju ispiti, pretrčiš, misliš znaš. Predubeđenje je klopka. Ispit uvek ima i ono, sledeći rok. Data ti je šansa da savladaš poznate i lake stvari.    Predrasude su klopka, mišljenja, stavovi, prepričavanja... To vas lišava mogućnosti da zaista upoznate svet i ljudsko u njemu, jer - već sve znate. Da li da pominjem  da sebi uskraćujete iznenađenja? A da, iznenađenje uvek podvodite pod neprijatnost. Tako da ste se odlučili da živite bez njih.      Jedino što se ne može predvideti na ovom svetu to je drugi čovek.      Ne možete predvideti ni svog čoveka ponekad, a opet, usuđujete se da donosite zaključke o drugom. Jer vam je poznato, jer znate, jer su to lake stvari. Podrazumevanja su za trivijalnosti, a ni jedno biće nije trijavijalno.      Tako vam prođe život, a da uopšte niste bili u ...
Постави коментар
Прикажи све