Пређи на главни садржај

Jesenja priča

   Novine, društvene mreže, televizija, sve je prepuno vesti iz politike, mode, sveta zabave, sporta, pomalo kulture... 
   Nema čega nema,neko bi rekao. Sve same marginalne stvari. 
   
   Vreme je da se pozabavimo ozbiljnim temama.
   A tada je najbolje krenuti iz početka.

   A to je ono na čemu ovaj narod pada iznova i iznova. 
   Ne zna ni gde mu je, ni šta mu je početak.

    Pričaću vam naizgled banalnu priču. Naći će joj manu svi koji nisu pročitali ni slova od Prusta, Mana, Dostojevskog, pozivaće se upravo na njih.

     Jesen je, pa izmedju ostalog valja srediti ormare. Jedan zaista mukotrpan posao, posao za koji je poterebno strpljenje, vreme, dobra organizovanost. Posao za koji je potreban red. 

        1) Početak - Dobro pregledati koliki su vam smeštajni kapaciteti i oderedite prioritete.
        
       2) Bacanje viška - Povadite sve stvari napolje. Ormare dobro prebrišite. Pregledajte svaku stvar jednu po jednu. Ono što niste obukli dve sezone, ne treba vam. Ide zima a napolju je puno beskućnika. Sve to dajte. Ne razmišljajte da li neko gleda, ne gleda, da li dobijate time, dajte. 
       
       3) Slaganje - Svaka stvar ima svoje mesto. Ono što vam je za nošenje, za nastupajuću sezonu, složite po vrsti i po bojama. Tako ćete se najlakše snaći kada žurite. Ne rasipajte misli, slažite stvari. Ukoliko će vam biti lakše, pustite muziku. Ne dozvolite da vas ponese ni muzika, ni uspomene. Složite stvari. Krenite dalje.
            
        Požurite polako, samo tako vam ništa neće promaći, samo tako ćete ostati usredsredjeni na ono što radite.

         Kada ste probali sa ormarom, probajte tako i sa sobom. 

         Kraja nema, nikada. Kao ni kod ormara, uvek baš u momentu kada ste završili, zafali nešto.

         Ovo je samo naizgled banalna priča.

















   
 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Čekajući princa

      Za sve frajerice, tatine devojčice i sve najdraže mamine princeze.Sve ste postigle u životu, imate školu, stan, auto... ali, nemate svoj život.               Možete da putujete gde god hoćete, nadjete i ponekog frajera ili neku dužu vezu. Za standarde, koje ste same sebi postavile, niko nije dovoljno dobar, lep, pametan... niko nije "preveličanstveni" da bi ste sa njim rodile dete. A pitanje je, da li vi zaiste želite dete?               Dete, kao šansu za neku dušu da ponovo dodje na svet.               Oslobodile ste se nametnutog mišljenja da je žena rasplodni objekat i da je tu da bi se društvo okoristilo njenim genitalijama. Pa nije žena inkubatorska stanica.       Oslobodile ste se "tripa" da muškarcima radjate decu kako biste ih time zadržale, jer u biti njima je više do toga. Njihovom egu prija da  imaju svesavršenog naslednika, kao što je uostalom on sam. Jer, mama mu je dala tapiju na to. A što biste vi drugom gladile ego na uštrb sv
5 коментара
Прикажи све

Snovi se pišu srpskim jezikom

   Snovi nas održavaju budnima.    Snovi nam ne daju da zaboravimo.    Sistem radi na ubijanju osnovnih životnih impulsa, umećući umesto istinskog, laž.    Samoproklamovani vladoci života i smrti zamenjuju teze. Tako da umesto slobode, imamo ljudska prava, umesto ljubavi, zaljubljenost, umesto istine, laž. Moderan čovek je u ropstvu.    Ovaj put je zamenio slobodu za udobnost, sada je svi skupo plaćaju.     Egzodus našeg naroda je postojao oduvek. Nije to od juče, nije to samo naš narod.     Malo su samo izmešali reči, zbog zbunjenosti, pa sve manje imamo emigranata a sve više migranata. Čovek više ni sam ne može da odredi gde mu je mesto. Kao da je i dalje na snazi prokletstvo Vavilonske kule, tako se svi divno ne razumeju.     Srbi, Balkanci uopšte, rado hrle u Evropu a opet su pod ručnom kada Evropa želi da ih zagrli. Ako vam odgovara evropski standard, ako ga priželjkujete, pa zašto ste onda toliko protiv svega što odavno postoji kod stare gospodje, a šta ona sada traži
Постави коментар
Прикажи све

Gde vam je život... Manifest

         Čovek da bi živeo mora prvo da hoda ivicma ponora. Tek tada, posle dobrog zagledanja u provaliju, sem ukoliko ga ona ne povuče, može da se odvoji od nje i počne da živi.          Ne može se živeti ukoliko se dobro ne prodje kroz sve krugove,i one donešene i one novonapravljene. Samo je jedan put do slobode, a on vodi kroz ropstvo.          Svi su vam krivi, krivi su vam roditelji, krivo je školstvo, kriv je sistem, krivo je društvo, zemlja, planeta...Zvuči umišljeno - zato što jeste umišljeno.          Nema krivice, sve je to život samo i sve je savršeno u savršeno mogućem svetu.                  Proučavate  napamet istoriju kako bi vam ona rekla kako da živite. Čitate psihijatrijske izveštaje, horoskope, istražujete a zaboravljate da vam je dolaskom na svet data  šansa za jedan, jedinstveni samo vaš život. "Hitac ste ka čoveku" što bi rekao Hese, pitanje je do vas,  samo do vas, da li ćete iskoristiti šansu!          To se ne uči, to se oseća i živi!    
2 коментара
Прикажи све