Ako u životu ne uradiš bitne stvari, kao da nisi ni živeo.
Ljudi se toliko potroše na važne stvari tako da im bitne naprosto promaknu.
Pre neki dan sam gledala dokumentarni film o životu Elvisa Prislija. Pa ga sinoć ponovih, u društvu. U društvu se i sa drugim ljudima stvari bolje vide. Tako se jedino mogu proveriti, sa drugim čovekom. Jedan od koraka za odvajanje bitnog od važnog.
Neosporan je dubok trag koji je ostavio u muzici, u kulturi XX veka. Sve te lepe pesme koje će generacije i generacije slušati ponovo. Uz njih će pasti prvi poljubac, susret, još neke lepe stvari, po neka ružna. Biće prisutan još dugo u životima mnogih. Mnogi će mu i zavideti na tome, što još uvek na neki način živi.
A može se njegova priča posmatrati i drugačije. Da ne idem daleko u pitanja da li je i kada presekao pupčanu vrpcu, da li je zaista voleo drugog čoveka, da li je do kraja upoznao reč radost, ili je samo naslućivao njeno značenje, da li je zaista spoznao šta je poverenje...
U biti, jedna tužna priča. Niko nikoga ne može da navede na stvari koje čovek sam po sebi ne nosi u sebi. Da u njemu nije bilo toliko želje za uspehom, za isticanjem, izdizanjem, dakle sve ono što je važnosti važno, niko ne bi mogao da da ga hvata na to. Činjenica je da je njegov menadžer bio čovek koji je ljude posmatrao kao robu, ali njemu se više puta pružala šanasa da donese odluku da ipak uradi sve to malo drugačije. Čak i onda kada mu je data druga šansa, brzo je prokokockao i krenuo opet isto.
Tužno. Imao je šansu da zaista uradi velike stvari.To što je nosio u sebi, to što je bilo za druge, da je samo stavio bitne stvari na prvo mesto. U svakom slučaju bi otpevao sve te pesme, odsvirao sve te dobre deonica, bilo je sve samo stvar poverenja. Čovek koji tako peva gospel, da otvori tudja srca, svoje je zatvorio. Bolelo ga je previše.
Danas sam kod Mileta automehaničara menjala ulje, filtere, šta sve ne. Mile je jednostavan čovek, u duši majstor, i to pravi. Nosi u sebi poslušnost, koju malo ko ima. Setih se priče koju sam čula prvog dana kada sam postala akademski gradjanin. Titulu majstora i doktora, koje su u biti iste, imju ljudi koji imaju dara, baš to, dara, da dodju do prave dijagnoze. Koji znaju da, uzimajući sve u obzir donesu pravu odluku i da se vladaju u skladu sa tim.
Biti u skladu, doneti bitne, ne važne odluke u životu.
Važne su taština, sujeta, ego, važno je usamljeno.
Bitno je suština, sklad, poslušnost, život sam, ljubav, poverenje. U njemu postoje drugi.
 |
| Mile, beogradski automehaničar |
Polako nam stižu magični praznici, želim vam samo bitne stvari u životu.
Želim vam da i vi poželite isto.
Uživajte uz Elvisove pesme dok donosite bitne odluke.
Коментари
Постави коментар