Пређи на главни садржај

Nit ovde, nit tamo

  Tabani kroz cipele osećaju zemlju. 
  Utisnut izmedju Gledićkih planina i Rtnja - Levač.
   Magičan.
   
   Kažu ljudi ime je dobio po obliku koji zauzima, četvrtina punog kruga, levak.
   Dok koračam njime, sa prijateljicom tek pridošlom iz inostranstva u svoj rodni kraj, mislima mi prolaze Desankini stihovi - Srbija je velika tajna...

   Ponekad utešno, ponekad teško od te pomisli. Danas je došlo to teško.

   Gledam u nju tako rastrzanu izmedju dve zemlje, tako vidim i samu zemlju u kojoj smo rodjene. 

   Rastrzana, možda je zato uvek tako dobro poorana i plodna. 
   Lepe, velike, prazne kuće u praznim selima. Kažu, otišli su ljudi trbuhom za kruhom. A mlin su svoj imali. 

   Tako, osamdesetih su odlazili, sada se poneko i vrati. Makar da otvori prozore na kući. Da poseti groblje na kojem još uvek počivaju znani im ljudi.

    Gledam Levač danas,  svega jesenjski pun a prazan.
    Srbija ima puno Levača. Prekrajanih, sakrivenih, ako se mi njih ne setimo, setiće se drugi pre nas.

    Dok ne dodje to vreme, ostaju ljudi na putu, izmedju dve zemlje, izmedju ovde i tamo.
    Svaki u po nekom levku.



  

   

 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Boginja iz Vitkova

      Vitkovo je danas u svim vestima, pronađena je još jedna Boginja u plodnom, Vitkovačkom polju.       Tim povodom sam razgovarala sa arheologom Sanjom Crnobrnjom Krasić, višim kustosom zavičajnog muzeja Župe, čija je predanost i upornost  zaslužna za ovo neprocenjivo otkriće.         A svaku dobru priču je najbolje početi ispočetka.        Sada već daleke 1957. godine u selu Vitkovo, Župa aleksandrovačka, prilikom obrađivanje njive došlo je do slučajnog otkrića tri figurine kasnije nazvanih Miladija, Grozdana i Ružica. O otkriću se dugo ćutalo. Vlasniku njive nikako nije odgovaralo da se sazna da ih je on pronašao, i to u svojoj njivi.        Njiva je hranila gladna usta, pa je odlučio da malo preinači istinu i u policiji je objasnio da ih je našao u koritu reke Pepeljuše. Ispočetka ih je pratila negativna kampanja. Pr...
Постави коментар
Прикажи све

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...
1 коментар
Прикажи све

Snovi se pišu srpskim jezikom

   Snovi nas održavaju budnima.    Snovi nam ne daju da zaboravimo.    Sistem radi na ubijanju osnovnih životnih impulsa, umećući umesto istinskog, laž.    Samoproklamovani vladoci života i smrti zamenjuju teze. Tako da umesto slobode, imamo ljudska prava, umesto ljubavi, zaljubljenost, umesto istine, laž. Moderan čovek je u ropstvu.    Ovaj put je zamenio slobodu za udobnost, sada je svi skupo plaćaju.     Egzodus našeg naroda je postojao oduvek. Nije to od juče, nije to samo naš narod.     Malo su samo izmešali reči, zbog zbunjenosti, pa sve manje imamo emigranata a sve više migranata. Čovek više ni sam ne može da odredi gde mu je mesto. Kao da je i dalje na snazi prokletstvo Vavilonske kule, tako se svi divno ne razumeju.     Srbi, Balkanci uopšte, rado hrle u Evropu a opet su pod ručnom kada Evropa želi da ih zagrli. Ako vam odgovara evropski standard, ako ga priželjkujete, pa zašto ...
Постави коментар
Прикажи све