Пређи на главни садржај

Ljudi bez imena

   Bezimeni ljudi prolaze.
   Bezlični, ispijeni, bledi.
   Ako nemaš ime nisi pripitomljen - izgovara Mali princ.

   Gledam ljude kako prolaze, svi su oni nekom nešto. I njima je neko nešto. Niko nije svoj. Niko nije u miru sa samim sobom.

    Bez prefiksa moj, ili moja kao da ne postoje. Posle tog moj, moja, obavezno dodje i status koji dotična osoba zauzima u njihovim životima. Svedeš čoveka, živo biće, na status koji zauzima u tvom životu. Ni ti nisi svoj, svoja, pa tako uzvraćaš istom merom. 

     Da bi iko na ovom svetu, video drugog čoveka, upoznao drugog čoveka, za početak bi trebalo da ga pogleda bez prefiksa. Ako vam je naravno do toga. Ako vam je do toga da spoznate život i drugo ljudsko biće.
      Pomodorstvo je postalo priznanje sopstvene sebičnosti, bez da se zaista i prihvata. A to je samo jedan mali korak da je čovek u miru sa tim da su i drugi, isto kao i on sam, sebični. Na sopstvenu nekako i pristanu, tudju ni ne vide. Negiranjem njenog postojanja, negira se individua. 

      Negira se postojanje drugog ljudskog bića, života.
      Na taj način negira se i sopstveno postojanje.

      Dokle god drugog čoveka postavljate u status koji ima sa vama, ne vidite tog drugog čoveka. Pravite vezu sa tim drugim čovekom. Tamo gde postoji veza, nema suživota, nema zajedničkog života niti zajednice, onoga što ona zaista predstavlja. Postoji samo skupina ljudi koji su odnosu, ne i u životu.

      Tako vam prodje život bez da ste se sreli, a nekmoli upoznali drugo živo biće. Bez ikakvog kontakta sa zemljom i stvarnošću. A dane i noći u istoj kući ste proveli, na poslu, u školi...

       Preplašeni, ustrašeni od onoga što zaista možete videti u drugim očima bez da ste to vi sami. Sve dajete samo na spoljašnjost i predstavu. 
       
       Kako vam je kad ostanete sami? 
       Toliko ste usamljeni, čak i onda kada ste s drugim ljudima, da ne možete da prihvatite ni trenutak da ste sami sa sobom, sa sopstvenim bićem. Sa onim što vam šapuću srce i duša.

      Iz toga dolaze nova zatrpavanja i nove šarene laže, ali o tome ćemo drugi put.

      Za to vreme, pogledajte bliskog vam čoveka.
      Možda vam se desi ljubav.


        

      

















  


















     

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Boginja iz Vitkova

      Vitkovo je danas u svim vestima, pronađena je još jedna Boginja u plodnom, Vitkovačkom polju.       Tim povodom sam razgovarala sa arheologom Sanjom Crnobrnjom Krasić, višim kustosom zavičajnog muzeja Župe, čija je predanost i upornost  zaslužna za ovo neprocenjivo otkriće.         A svaku dobru priču je najbolje početi ispočetka.        Sada već daleke 1957. godine u selu Vitkovo, Župa aleksandrovačka, prilikom obrađivanje njive došlo je do slučajnog otkrića tri figurine kasnije nazvanih Miladija, Grozdana i Ružica. O otkriću se dugo ćutalo. Vlasniku njive nikako nije odgovaralo da se sazna da ih je on pronašao, i to u svojoj njivi.        Njiva je hranila gladna usta, pa je odlučio da malo preinači istinu i u policiji je objasnio da ih je našao u koritu reke Pepeljuše. Ispočetka ih je pratila negativna kampanja. Pr...
Постави коментар
Прикажи све

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...
1 коментар
Прикажи све

Snovi se pišu srpskim jezikom

   Snovi nas održavaju budnima.    Snovi nam ne daju da zaboravimo.    Sistem radi na ubijanju osnovnih životnih impulsa, umećući umesto istinskog, laž.    Samoproklamovani vladoci života i smrti zamenjuju teze. Tako da umesto slobode, imamo ljudska prava, umesto ljubavi, zaljubljenost, umesto istine, laž. Moderan čovek je u ropstvu.    Ovaj put je zamenio slobodu za udobnost, sada je svi skupo plaćaju.     Egzodus našeg naroda je postojao oduvek. Nije to od juče, nije to samo naš narod.     Malo su samo izmešali reči, zbog zbunjenosti, pa sve manje imamo emigranata a sve više migranata. Čovek više ni sam ne može da odredi gde mu je mesto. Kao da je i dalje na snazi prokletstvo Vavilonske kule, tako se svi divno ne razumeju.     Srbi, Balkanci uopšte, rado hrle u Evropu a opet su pod ručnom kada Evropa želi da ih zagrli. Ako vam odgovara evropski standard, ako ga priželjkujete, pa zašto ...
Постави коментар
Прикажи све