Пређи на главни садржај

Ljudi bez imena

   Bezimeni ljudi prolaze.
   Bezlični, ispijeni, bledi.
   Ako nemaš ime nisi pripitomljen - izgovara Mali princ.

   Gledam ljude kako prolaze, svi su oni nekom nešto. I njima je neko nešto. Niko nije svoj. Niko nije u miru sa samim sobom.

    Bez prefiksa moj, ili moja kao da ne postoje. Posle tog moj, moja, obavezno dodje i status koji dotična osoba zauzima u njihovim životima. Svedeš čoveka, živo biće, na status koji zauzima u tvom životu. Ni ti nisi svoj, svoja, pa tako uzvraćaš istom merom. 

     Da bi iko na ovom svetu, video drugog čoveka, upoznao drugog čoveka, za početak bi trebalo da ga pogleda bez prefiksa. Ako vam je naravno do toga. Ako vam je do toga da spoznate život i drugo ljudsko biće.
      Pomodorstvo je postalo priznanje sopstvene sebičnosti, bez da se zaista i prihvata. A to je samo jedan mali korak da je čovek u miru sa tim da su i drugi, isto kao i on sam, sebični. Na sopstvenu nekako i pristanu, tudju ni ne vide. Negiranjem njenog postojanja, negira se individua. 

      Negira se postojanje drugog ljudskog bića, života.
      Na taj način negira se i sopstveno postojanje.

      Dokle god drugog čoveka postavljate u status koji ima sa vama, ne vidite tog drugog čoveka. Pravite vezu sa tim drugim čovekom. Tamo gde postoji veza, nema suživota, nema zajedničkog života niti zajednice, onoga što ona zaista predstavlja. Postoji samo skupina ljudi koji su odnosu, ne i u životu.

      Tako vam prodje život bez da ste se sreli, a nekmoli upoznali drugo živo biće. Bez ikakvog kontakta sa zemljom i stvarnošću. A dane i noći u istoj kući ste proveli, na poslu, u školi...

       Preplašeni, ustrašeni od onoga što zaista možete videti u drugim očima bez da ste to vi sami. Sve dajete samo na spoljašnjost i predstavu. 
       
       Kako vam je kad ostanete sami? 
       Toliko ste usamljeni, čak i onda kada ste s drugim ljudima, da ne možete da prihvatite ni trenutak da ste sami sa sobom, sa sopstvenim bićem. Sa onim što vam šapuću srce i duša.

      Iz toga dolaze nova zatrpavanja i nove šarene laže, ali o tome ćemo drugi put.

      Za to vreme, pogledajte bliskog vam čoveka.
      Možda vam se desi ljubav.


        

      

















  


















     

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Boginja iz Vitkova

      Vitkovo je danas u svim vestima, pronađena je još jedna Boginja u plodnom, Vitkovačkom polju.       Tim povodom sam razgovarala sa arheologom Sanjom Crnobrnjom Krasić, višim kustosom zavičajnog muzeja Župe, čija je predanost i upornost  zaslužna za ovo neprocenjivo otkriće.         A svaku dobru priču je najbolje početi ispočetka.        Sada već daleke 1957. godine u selu Vitkovo, Župa aleksandrovačka, prilikom obrađivanje njive došlo je do slučajnog otkrića tri figurine kasnije nazvanih Miladija, Grozdana i Ružica. O otkriću se dugo ćutalo. Vlasniku njive nikako nije odgovaralo da se sazna da ih je on pronašao, i to u svojoj njivi.        Njiva je hranila gladna usta, pa je odlučio da malo preinači istinu i u policiji je objasnio da ih je našao u koritu reke Pepeljuše. Ispočetka ih je pratila negativna kampanja. Pr...
Постави коментар
Прикажи све

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...
1 коментар
Прикажи све

Kvaka

   Najteža stvar je uvek sa poznatim i lakim stvarima.         Na njima se obično padaju ispiti, pretrčiš, misliš znaš. Predubeđenje je klopka. Ispit uvek ima i ono, sledeći rok. Data ti je šansa da savladaš poznate i lake stvari.    Predrasude su klopka, mišljenja, stavovi, prepričavanja... To vas lišava mogućnosti da zaista upoznate svet i ljudsko u njemu, jer - već sve znate. Da li da pominjem  da sebi uskraćujete iznenađenja? A da, iznenađenje uvek podvodite pod neprijatnost. Tako da ste se odlučili da živite bez njih.      Jedino što se ne može predvideti na ovom svetu to je drugi čovek.      Ne možete predvideti ni svog čoveka ponekad, a opet, usuđujete se da donosite zaključke o drugom. Jer vam je poznato, jer znate, jer su to lake stvari. Podrazumevanja su za trivijalnosti, a ni jedno biće nije trijavijalno.      Tako vam prođe život, a da uopšte niste bili u ...
Постави коментар
Прикажи све