Heshima

    Heshima.

    Današnju priču počinjem na suahili jeziku, jeziku naroda Svahili. Ne znam njihov jezik, ali im je reč za poštovanje lepa. Nadam se da će je makar  još neko naučiti čitajući ovu priču.

    Ako već ne razumemo tu našu, a da ne upadam u sterotipe engleskih, nemačkih, italijanskih reči - respect, respekt, rispetto. Ovo samo da razjasnimo današnju temu.

    Danima nas naslovnice bombarduju sa užasnim saobraćnjim nesrećama na našim putevima. Putevi su nam u katostrofalnom stanju, a šta nije, ali kada je već tako, onda se vožnja prilagodjva datim okolnostima. Tako rade razumni ljudi, ljudi koji u sebi nose poštovanje spram života koji im je dat.

     Malo sam putovala svetom, dovoljno da mogu da napravim razliku. Ovoliku  količinu bahatosti, bezobrazluka, divljaštva, agresije, nipodaštavanja, izdizanja... nisam videla nigde. A kakvi smo zaista prvo se manifestuje u saobraćaju. 

     Na svakih dvadeset godina imamo rat, otprilike, kada se pogleda stanje u saobraćaju ne čudi ova činjenica. 

      Vozači su bez svesti o tome da sem njih ima još učesnika u saobraćaju. To je ta izolovanost u koju ljudi sami sebe postave. 

     Zeleno je za pešake, ma idem, žurim. Ovaj "mamlaz" je upravo krenuo u preticanje, sad ću ja da ga "zajebem", iako sam iza njega, ali ću ja to pre da uradim. Samo začas da obavim nešto, ma kakve veze ima što sam ostavio kola na sred ulice, žurim. Prometna ulica u gradu, špic, a ja idem u suprotnom pravcu, ma začas polukružno, kakve veze ima što vozim decu. Dozvoljeno 40, ma ja mogu 100. Dozvoljeno 60, bolje da smanjim na 10. 

    Da ne nabrajam više, to rade samo ljudi koji apsolutno nisu svesni postojanja drugih ljudi. Izolovani, preplašeni, surovi...

      Zato nam je i tako kako je. Pa se busajte još više u grudi o vašoj velikudušnosti, saosećanju, ljubavi... i ne znate šta je to.

     Nije to nepoštovanje saobraćaja, to je nepoštovanje i neodgovornost prvo ka svome, a onda i prema svim ostalim životima. 

      Postoje kulture u kojima veliki broj vozača uopšte nema saobraćajnu dozvolu, ali ako im se na putu ukaže, pas, mačka, golub, ČOVEK - STAJU. To veze nema sa učenjem saobraćajnih pravila, to je ono ljudsko u čoveku da ispoštuje drugo živo biće, život sam.

       To je ono što je suština, saobraćaj je samo lakmus. 

      Ako želite da saznate šta se zaista dešava u nekom društvu, pogledajte samo njihov saobraćaj. Pogledajte saobraćaj i shvatićete kakvi smo ljudi postali.

       Bez sampoštovanja, samim tim i bez poštovanja. Nezahvalni spram datog nam života.

       Asante, još jedna lepa reč suahili jezika.

       

       Hvala.