Žene sa doka

   Žena je suncokret, a muškarac je njeno sunce, žena je rebro, ne postoji van njega - muškarca. Tako započinjem jedno poglavlje u svom prvencu. Tako se reših da započnem i ovu priču.

   To je žensko kolektivno pamćenje. Da postoje samo onda kada su u službi muškarca i porodice. Vekovima se ženama sem napred navedenog, osporavao bilo kakav drugi doprinos društvu. Posle hipi pokreta iz sedamdesetih godina koji su muškarci izmanipulisali, gotovo da nije bilo nekog ženskog zdravog angažmana a da on ne preraste u agresiju i osvetoljubivost prema muškarcima.

    Boraveći ovih dana u Boki iskrsavale su mi slike svih tih žena koje su godinama čekale svoje mornare. Jedna je svog čekala dvadest pet godina. Za to vreme je izvezla Marijinu ikonu od kose koja joj opadala.

     Nije bilo telefona, pisma su putovala godinama. Koliko je strepnje bilo u njima da li će se uopšte jednog dana pojaviti? One su revnosno svakoga dana prošetale po dokovima sve u nadi da će kroz verige proći neki brod i da će baš na njemu biti onaj koga čekaju. One su pune nade, pune ljubavi, one imaju život samo da bi se prošetale po dokovima.

     Ni danas društvo nije otišlo daleko, premda nas ubedjuju da nije tako. Pogledajte samo reklame namenjene ženskoj populaciji, kao da su napravljene za bića zaostala u razvoju. Sa druge strane imamo reklame za muškarce na kojima su cice sa velikim grudima. To je ponižavajuće i za njih. Da li to znači da njihova sfera interesovanja kada su žene u pitanju ne ide dalje od poprsja, ili su i oni zaostali pa im stvari treba plastično objasniti?

     Ovih dana inostrane društvene mreže gore zbog hapšenja Samar Badavi. Kod nas videh samo jednu objavu. Ona se bori za ženska, ljudska, osnovna prava  u arapskim zemljama, kao što je na primer, vožnja automobila. Prete joj egzekucijom, žene sa ovih prostora toliko energije ulažu da budu cice sa naslovnica da to što se pretvaraju u plastične lutke ni ne primećuju.

     Niste parče mesa, niste lutke, ali ako vam sve to prija? 

     Ovaj svet je napravljen tako da bi muški i ženski princip došli do ljubavi.

     Ukoliko je sve dato samo na spoljašnjost nema zdravog susreta duša, nema zaista upoznavanja i razumevanja za nešto drugo i drugačije. 

    Svet jedino ljubav može spasiti. 

   

   A čovekov najveći zadatak je da odgovori izazovima savremenog društva.