Пређи на главни садржај

Ispred ogledala

   Jedino  što možemo gledajući druge ljude, to je da vidimo sami sebe, kao u ogledalu.

   Do istine je teško stići, postoji preduslov - iskrenost, što ni u kakvom slučaju ne znači i istinitost.
   Tek kad se suoči sa sopstvenim mrakom, jasno se vidi tudji.
    
    Sve do tog momenta je samo gledanje sopstvenog odraza.
          
   Naravno, ono naše je uvek neprijatno, pa ga je stoga teško videti, a još teže je suočiti se sa sopstvenim mrakom.

    Kada se čovek i odluči za tako nešto, a i sama odluka teško pada, više ga ne zanima onaj tudji dosta mu je i njegovog. Kako svog čoveka dovodi u red, stepenicu po stepenicu, sve manja ga ima, a tad prestaju da mu smetaju tudji mrakovi.
   Kako sve više i više prolazi sopstvene krugove tako pokušava da u svakom čoveku vidi makar trunku svetlosti.

    Godinama  unazad nemoguće je započeti dan a da vas sa novinarnica na zapljusnu naslovi šta ko misli o kome. Kao da je ikome stalo da toga, ne može ponekad čovek ni vremensku prognozu da pronadje, a nekmoli iole neku drugu bitnu vest.
            
    Svi su u nekom takmičenju smišljanja pogrdnih reči za drugog čoveka. Malo, malo pa je neko na stubu i tada krenu svi da ga pljuju.
    Ne retko to biva i zbog apsolutno nepouzdanih informacija ili pak zbog nekih reči izvučenih iz konteksta, kao da su vremena u kojima se odgovaralo zbog "verbalnog delikta" zamenjena vremenima u kojima se apsolutno čak i ne osporava.
      
     U vremenima gde TV ekrani nisu više "prozori u svet" već nadgrobni spomenici, svako se duboko zagledao u svoj ne bi li što više klimao glavom ili aplaudirao kad čuje da je neko izgovorio za nekoga da je: ološ, majmun, dno dna, kuga...

    Aplauzi pljušte, ego raste, popularnost raste... samo ne znam kako vam je kad ostane sami sa sobom i da li se uopšte usudjujete na tako drastičan korak.
            

     Poješće vas mrak u koji sami sebe stavljate time što blatite druge, jer ni svesni niste, duboko ste već u blatu, a o tome možete pročitati ovde. Jer  se iz blata može doseći samo blato.

       Na snazi je takmičenje ko i koliko može više ružnih reči da smisli za drugog čoveka. Na taj način uvek i samo ostajete na nivou mišljenja, bavljenja drugim ljudima i odnosima sa njima, jer čim ste ga okarakterisali, kako god, već ste u odnosu sa njim i već ste u vezi sa njim, premda ne znate ni kakvu kafu pije.
            

      Za početak zapitajte se šta ste sebi uradili time. Za početak, kad vam već toliko zasmeta tudje, neka vam to bude alarm da potražite svoje, duboko u sebi. Usudite se jednog dana da se zaista pogledate u ogledalu.

            
      Savremenici su vam dali finu stranu reč hejteri, valjda da biste se lakše sakrili iza nje. Postoji jedna naša srpska reč za to, i ona će vam reći o čemu se zapravo radi. Požurite da je dobro čujete i osetite unutar sebe.
             

       Tada se dobro zagledajte u druge ljude, oni su vaša ogledala dok ne dodjete do svog.















Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Boginja iz Vitkova

      Vitkovo je danas u svim vestima, pronađena je još jedna Boginja u plodnom, Vitkovačkom polju.       Tim povodom sam razgovarala sa arheologom Sanjom Crnobrnjom Krasić, višim kustosom zavičajnog muzeja Župe, čija je predanost i upornost  zaslužna za ovo neprocenjivo otkriće.         A svaku dobru priču je najbolje početi ispočetka.        Sada već daleke 1957. godine u selu Vitkovo, Župa aleksandrovačka, prilikom obrađivanje njive došlo je do slučajnog otkrića tri figurine kasnije nazvanih Miladija, Grozdana i Ružica. O otkriću se dugo ćutalo. Vlasniku njive nikako nije odgovaralo da se sazna da ih je on pronašao, i to u svojoj njivi.        Njiva je hranila gladna usta, pa je odlučio da malo preinači istinu i u policiji je objasnio da ih je našao u koritu reke Pepeljuše. Ispočetka ih je pratila negativna kampanja. Pr...

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...

Kvaka

   Najteža stvar je uvek sa poznatim i lakim stvarima.         Na njima se obično padaju ispiti, pretrčiš, misliš znaš. Predubeđenje je klopka. Ispit uvek ima i ono, sledeći rok. Data ti je šansa da savladaš poznate i lake stvari.    Predrasude su klopka, mišljenja, stavovi, prepričavanja... To vas lišava mogućnosti da zaista upoznate svet i ljudsko u njemu, jer - već sve znate. Da li da pominjem  da sebi uskraćujete iznenađenja? A da, iznenađenje uvek podvodite pod neprijatnost. Tako da ste se odlučili da živite bez njih.      Jedino što se ne može predvideti na ovom svetu to je drugi čovek.      Ne možete predvideti ni svog čoveka ponekad, a opet, usuđujete se da donosite zaključke o drugom. Jer vam je poznato, jer znate, jer su to lake stvari. Podrazumevanja su za trivijalnosti, a ni jedno biće nije trijavijalno.      Tako vam prođe život, a da uopšte niste bili u ...