Tre sorelle

   Pre mnogo, mnogo,  mnogo godina, živele su  na dnu zaliva tri sestre, Nera, Bjanka i Roza. 

   Nadaleko su bile poznate po svojoj lepoti, poštenju, sklonosti ka ženskim plemenitim veštinama. Dolazili su im prosci sa svih strana, ali su one sve od reda odbijale. Niko nije mogao da se useli u njihovo srce, sve dok se jednog dana na moru nije pojavio brod Jerka Novljanina.

    Jerko je bio visok, kršan mornar. Kao dete su ga poveli na krstarenja Južnim morima i od tada se nije vraćao u zaliv. Bokelji su već bili i zaboravili na njega, kada se pojavio sa svojim novim brodom koji je odmah privukao pažnju u celoj luci.

   Ceo zaliv se sjatio da vidi brod sa ogromnim belim jedrima i Jerka. Medju njima i tri sestre. Ni tamnokosa Nera, ni beloputa Bjanka, ni rumena Roza, nisu uspele da odole šarmu Jerka Novljanina. Ni on nije bio imun na ženske čari. U svakoj od njih tri je našao nešto od čega mu je igralo srce.

    To je bilo prvi put da je narušena sloga medju njima. Svaka od njih tri je svim srcem svojim žarko želela da se uda za Jerka. Znale su one da je Jerko upravo zato i došao posle dvadeset godina u zaliv, baš da bi sebi medju Bokeljkama našao ženu. 

     Krenulo je takmičenje medju sestrama. U to vreme sve je to silno zabavljalo dokone Bokelje koji su zainteresovano pratili za koju će se sestru odlučiti Jerko.

      Vreme je prolazilo, Jerko nikako nije mogao da se odluči a vreme njegovog povratka okeanima se bližilo. Na nekoliko dana pre ispljovavanja došao je u njihovu kuću koja beše sagradjena nedaleko od mora. To su zapravo bilo tri kuće tik jedna uz drugu a izmedju sebe su bile povezane hodnicima. U dnu kuće je bila  kapela za molitve. 

    Sišao je sa njima u kapelu i zamolilo  sve tri da ga čekaju, a da će se on odlučiti za onu koja mu bude najviše nedostajala dok je daleko od rodnog zaliva. 

    Posle nekoliko dana njegov brod je isplovio a Nera, Bjanka i Roza su gledale njegov trag svaka sa svog prozora prosipajući suze u more.

    Prošla je jedna, pa još jedna godina, pa još jedna...

    Jerko se nije pojavljivao. Nigde nije bilo ni broda sa velikim belim jedrima.

   Sestre su starile. Kako se Jerko nije pojavljivao, njihova ljubav i sloga poremećena njegovim uplovljavanjem u njihove živote, ponovo se vraćala. Opet su znale da zajedno šetaju pored mora u dugim razgovorima. Predveče bi već samo iz navike svaka zauzela mesto na svom prozoru gledajući daleko ka verigama da li će se pojaviti najlepši brod koji je ikada doplovio u njihovu luku.

   Jerko se više nikada nije vratio u zaliv. Niti je iko ikada više nešto čuo o njemu. Stari Bokelji  su znali da komentarišu da se sam Posejdon pobrinuo za njega.

   Tre sorele su se dogovorile da kako koje umre da se zazida njen prozor. Kada je Nera umrla, Bjanka i Roza su platile majstorima da zazidaju njen prozor. Kada je Bjanka umrla, Roza je dovela zidare. Kada je Roza umrla, nije imao ko da dovede majstore pa je njen prozor zauvek ostao otvoren.

    Ponekad, u  noćima kada jugo nemilosrdno dira osećanja, čuju se jecaji sa tog prozora.

    Ponekad, ljubav je tamo gde je najmanje očekujemo.