Mi i oni, vaše i naše, moje i tudje. Lepi i ružni, pametni i glupi, visoki i niski, debeli i mršavi. Crni i beli, crveni i žuti. Prljavi i čisti, obrazovani i neobrazovani, talentovani i netalentovani, kulturni i nekulturni. Vernici, agnostici, gnostici, komunisti, kapitalisti, imperijalisti, kolonizatori, ugnjeteni. Ubice, lopovi, silovatelji, mirotvorci, altruisti.
Dosadne ove podele.
A da i ona, nadnaravni i nenadnarvni, ili ako vam je bliže nadprirodni, neprirodni i prirodni.
Ono drugo i drugačije je obavezno: fuj, manje vredno, ružno, glupo...
Niko ne podnosi nikoga, tad se najviše ne podnosi ljudsko u individui.
Kakve su posledice u nekim drugim arealima ovakvog shvatanja života, ne znam. Ovde je taman zgodna prilika da nešto poskupi, da neko ostane bez posla, da se prikrije kolektivna depresija.
Dokle god se ne prihvati da postoji drugo i drugačije tapka se u mraku.
Dokle god ne prihvatite da upoznate i proverite kako je i zašto je kod drugog čoveka različito od onog vašeg, ostajete autsajderi. Zatvoreni i zatrovani mizogeni.
Dokle god ste u čvrstom gardu i dokle god biste protiv onog drugog išli psovkama, puškama, mržnjom, ti drugi su vaš pogon da oslobodite iz sebe sve ono što mislite da nemate, a smeta vam kod drugih.
Sve je dozvoljeno. Živimo u vremenima u kojima je sve jasno pokazano, treba se samo opredeliti za šta si i pristati na to da je i drugima isto tako sve dozvoljeno i da su se i oni opredelili za šta su.
Nipodaštavanjem i obezvredjivanjem tudjih izbora na prvom mestu ne poštujete sopstvene. Nemate samopoštovanja, pa iz toga ne poštujete ni drugog. Svaki čovek sa makar gram poštovanja u sebi, ukazuje apsolutno poštovanje svemu drugačijem od onoga što on nosi.
Svi smo došli iz istine, sve su suze iste boje, zbog istih stvari se osmehujemo.
Stolećima već razmenjujemo genetički materijal. Oni koji žive sada na ovim prostorima to nikako da prihvate. Uvek su isti, iluzorni izgovori za sukobe. A znate onu basnu kada se lav i medved potuku oko jelena, plen odnese lisica. Pa vi koji se tučete oko jelena, primite k znanju da su se lisice namnožile, a neke su se i zamaskirale.
Ako je pesma lepa uživajte u pesmi. Pevajte, radujte se životu i pesmi!
Ne razmišljajte čija je, naša je.
Radujte se da je toliki broj ljudi dao reči za tu melodiju a ona je, ko je god pevao, uvek lepa.
U njoj, na taj način možete uvek da nadjete nešto novo.
Proći će vam život a obradovali ste niste!
Radujte se pesmi, budite kao ta pesma!
Napomena: film autorke Adele Peeve preuzet sa YouTube kanala.
Коментари
Постави коментар