Пређи на главни садржај

Srpska stvar

   Kako se na srpskom čuje zajedništvo? Da li se čuje? Deluje  tek kao neka lepa reč, neuhvatljiva i daleka, makar u Srbiji.

   Podele su iz minuta u minut, na dnevnom nivou, kao da one koje godinama egzistiraju nisu dovoljne. Svako bi da pokaže i dokaže da je u pravu, da je naj...
   Četnici i partizani, seljaci i gradjani, intelektualci i primitivci... Da li se kaže viber ili vajber, euro ili evro, Uskrs ili Vaskrs? Vidi onog, dao je komentar a i ja sam dao isti, ona je obukla istu haljinu kao ja, pa da li je moguće da su u prodavnici imali dve iste...?

   Jedan deo Srba se uvek odnosi prema drugom delu otudjeno. Ignorisanjem postojanja jednog dela nacije seku se grane na kojima se sedi. Sve je to Srbija, sve su to Srbi. Još samo da se oslobode želje za trijumfalizmom, kratkoročnog naravno, pa da mogu da pogledaju, pa makar dva koraka napred. Shvatili bi da tako, jedino sigurno, mogu u provaliju. A i to su preživeli, više puta, pa se čini da ih takva pogibija  uopšte ne zanima, jer šta - ispevaće nekoliko pesama o herojima i sve brzo zaboraviti, dokle - pa do novog ambisa.

   U Srbiji se korektnost, poštovanje, altruizam, smatra naivnošću a sve to dovodi u situaciju u kojoj se nalazimo - jedni protiv drugih. A da samo malo postoji svesti o poštovanju drugog čoveka, drugačijeg mišljenja, stava, ne bismo živeli u izolavanosti u koju sami sebe postavljamo.

  Izolavana bića nisu spremna za zajednicu i zajedništvo.

  Izolavana bića su ponajviše izolavana od onoga što je suštinsko u čoveku. Pa tako izolovana bića nisu svesna da je svaki pojedinac podjenako važan za opstanak zajednice. Svaki pojedinac ima svoju svrhu u jednoj zajednici, kako god se izražavao, kako god voleo, ispoljavao osećanja, oblačio se...

  Svaka jedinka je dragocena i vredna poštovanja. Samo puno pritoka daju jedno famozno ušće i jednu veliku reku.

   Poštovanje je u čoveku, u svesti da je život u svakom pojedincu. A samo pojedinci koji poštuju ljudskost i život svakog mogu imati i svest o zajedništvu.

   Dok god odustajemo od toga da nas sloga i zajedništvo spašavaju, kakav god ko od nas bio, jedino što dodje logično u ta četiri slova S je da ovo sloga zamenimo rečju seks.

   Društveni napredak je moguć samo uz učešće svih njegovih pojedinaca.







  

Коментари

Популарни постови са овог блога

Boginja iz Vitkova

      Vitkovo je danas u svim vestima, pronađena je još jedna Boginja u plodnom, Vitkovačkom polju.       Tim povodom sam razgovarala sa arheologom Sanjom Crnobrnjom Krasić, višim kustosom zavičajnog muzeja Župe, čija je predanost i upornost  zaslužna za ovo neprocenjivo otkriće.         A svaku dobru priču je najbolje početi ispočetka.        Sada već daleke 1957. godine u selu Vitkovo, Župa aleksandrovačka, prilikom obrađivanje njive došlo je do slučajnog otkrića tri figurine kasnije nazvanih Miladija, Grozdana i Ružica. O otkriću se dugo ćutalo. Vlasniku njive nikako nije odgovaralo da se sazna da ih je on pronašao, i to u svojoj njivi.        Njiva je hranila gladna usta, pa je odlučio da malo preinači istinu i u policiji je objasnio da ih je našao u koritu reke Pepeljuše. Ispočetka ih je pratila negativna kampanja. Pr...

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...

Kvaka

   Najteža stvar je uvek sa poznatim i lakim stvarima.         Na njima se obično padaju ispiti, pretrčiš, misliš znaš. Predubeđenje je klopka. Ispit uvek ima i ono, sledeći rok. Data ti je šansa da savladaš poznate i lake stvari.    Predrasude su klopka, mišljenja, stavovi, prepričavanja... To vas lišava mogućnosti da zaista upoznate svet i ljudsko u njemu, jer - već sve znate. Da li da pominjem  da sebi uskraćujete iznenađenja? A da, iznenađenje uvek podvodite pod neprijatnost. Tako da ste se odlučili da živite bez njih.      Jedino što se ne može predvideti na ovom svetu to je drugi čovek.      Ne možete predvideti ni svog čoveka ponekad, a opet, usuđujete se da donosite zaključke o drugom. Jer vam je poznato, jer znate, jer su to lake stvari. Podrazumevanja su za trivijalnosti, a ni jedno biće nije trijavijalno.      Tako vam prođe život, a da uopšte niste bili u ...