Prošao je februar, mačji mesec, sa njim je otišao i dan zaljubljenih a vi niste dobile ono što ste potajno priželjkivale.
Sad će 8. mart, ovog dana se neće izvući - razmišljate u zategnutim tanga gaćicama - ako ništa drugo, makar mu i sam naziv kaže DAN ŽENA. A poznato je da muškarcima sve treba da se crta. Pa eto im praznika, za makar, zumbul, karanfil, ružu... samo mali znak pažnje, ništa više.
Na kolenima tražite mali znak pažnje!
To na kolenima više figurativno, jer se nikad više muškarac ne ucenjuje nego onda kada je žena na kolenima. Pa tako i taj mali znak pažnje, više je omča, nego što zaista želite pažnju. Želite da se makar za promenu, stvari okreću oko vas, a ne samo da je sve okrenuto ka njemu.
Taj jedan dan.
Posle ćete opet sve po starom. Vladavina iz podredjenog položaja. Zato ste te na kolenima, zbog vladavine.
A te davne 1857. godine tekstilne radnice Njujorka su stupile u štrajk tražeći adekvatnu naknadu za svoj rad. Zatvorili su ih i onda namerno ili slučajno te noći 8. marta izbio je požar. Izgorelo je njih 130. To je ujedno bila i godina kada je rodjena Klara Cetkin. Na godišnjicu njihove smrti, u ponoć žene su su se prvi put skupile da odaju počast onima koje su tragično izgubile život u borbi za dostojanstven život.
Tako je 8. mart postao DAN POBUNE.
Dan borbe za život dostojan čoveka.
Kasnije je Klara Cetkin predložila da ovaj dan udje u istoriju. Žena koja je uzela muževljevo prezime, ali se nije odrekla sopstvenog integriteta i dostojanstva.
Zalagala se za jednakost u vaspitavanju devojčica i dečaka, za žensko pravo glasa, slobodnu ljubav, razvod braka, prekid trudnoće... Govorila je da sve dok društvo bude dozvoljavalo da se različito vrednuje muški i ženski rad ono će biti nazadno društvo. Ukazivala je na to da su kapitalistima uvek privlačnije žene za zapošljavanje, jer je žena po prirodi pokorna.
Obzirom na to, da ovaj dan nosi u sebi komunističko i socijalističko poreklo neko vreme je bio zabranjivan na zapadu da bi se probudio sa pojavom feminizma šezdesetih godina prošlog veka. Od 1975. godine UN ga zvanično proglašava DANOM ŽENA.
Kada muškarci poklanjaju onda je obično cena poklona previsoka. Isto je i sa ženama. To nikako da shvatite. Dali su vam da proslavljate jedan dan a vi ste pristale da biste sprovele svoje, iz onog nižeg, klečećeg položaja. Tako je na dobitku samo proizvodnja cveća, konditorskih proizvoda, nakita... Na dobitku je isti onaj koji je odustao pod pritiskom feministkinja. Sada se samo zakamuflirao i umesto zabrane pretvorio ga u šarenu lažu koju vi sa slašću oližete.
Neke već prepoznaju prevaru, kreću se u hordama, češu prepone. Neke koje su prepoznale prevaru pokušavaju da uz pomoć negativnog u ženskom principu dobiju što više za sebe. Suštinski, svodi se na isto. Odustajete od toga da ste žene.
Ne možete očekivati da vam ravnopravnost muškarc da na poslužavniku, a još po mogućstvu da uz to donese i buket cveća na istom. Oni ovo čak ne mogu ni da razumeju do kraja. Tako smo inače napravljeni, da se ne razumemo. U tome je draž, da zavoliš ono što ne razumeš. Da poštujući različitost stigneš do ljubavi. To je prva lekcija koja nam je data, a čovečanstvo još uvek pada na njoj. Isti smo, jer i jedni i drugi dolazimo iz istine. Nismo jednaki.
Zato ne čudi što se žene više nego ikada osećaju kao mačke na usijanom limenom krovu.Vekovima već prodajete muškarcima pokornost, snishodljivost, mogućnost radjanja, suze... uz to naravno idu spletke, igre... samo da biste vladale. Borba za ravnopravnost ne podrazumeva ni u jednom slučaju ma i zrnce vlaše vladavine. To što ste stekle ekonomsku nezavisnost nije zanemarljivo, ali vas to nije ostvarilo, jer ste krenulo iz negativnog, htele ste nešto sa tim.
To vas košta svega onoga što vas čini ženom. Priznaćete, cena je previsoka, a vi ste na usijanom limenom krovu.
Gore vam šape pa više ne možete ni da skočite. Probajte makar da napravite prvi korak, pronadjite čoveka u sebi.
Sve o prvom koraku pročitajte ovde.
Kada muškarca ubiju, na nama ženama je da se borimo za očuvanje života - tako je govorila Klara Cetkin. Živimo u odgovornim vremenima pa je trenutak da pristanete na odgovornost - očuvanje života. Sitnim koracima, bez prečica.
8. mart je dan za pobunu, dan za odavanje počasti onima koje su se osmelile da se pobune. Ženama koje su u znak odmazde spalili na lomači.
Ne odustajte od sopstvenog integriteta i digniteta, makar na taj dan.
Bez i trunke licemerja, jer ako ste spremne da varate, kradete, lažete, da biste imale nekog ko će vam pokloniti "mali znak pažnje", onda niste spremne za očuvanje života. Onda ste toplinu, ljubav, nežnost, milosrdje... prodale za "mali znak pažnje".
Pa birajte, da li ćete biti žene, ili ćete biti mačke na usijanom limenom krovu?
Usudite se da kažete - NE. Usudite se da se ne podrazumevate.
Usudite se da živite kao dostojanstvene žene!
Коментари
Постави коментар