Пређи на главни садржај

Ljubav i vino

 Baš negde na granici izmedju zime i proleća stižu nam dva praznika, koja se u biti svode na isto.    
 Ljubav i vino.
 Ljubav, ona izmedju muškarca i žene, uvek bolje ide kada se zagreje kapljicama vina. Reči bolje klize, tako da nam se dešava da izgovorimo i ono što samo pred spavanje šapućemo zvezdama.

   Ljubav još niko objasnio nije, kao uostalom ni dobro vino. Jedino što možemo to je da pričamo ili pevamo kakav trag ostavljaju u nama. A ostavljaju, pogotovo ljubav, ponekad godinama ne možemo da se oporavimo, ili nam obeleže mnogo godina. 

   Ljubav je izuzetno bitna stvar u našim životima. To je naš pokretač, naša snaga.
   Vino, baš kao i ljubav, kali se. 

   Počev od februara gaji se zrno groždja  do oktobra, isto ono koje će vinu dati slast. Ništa se ne može i ne sme preskočiti u tom procesu. Tako je i sa ljubavlju. Nije to zaljubim se i gotovo. To je proces, to su usponi i padovi, iskušenja. Danas ga volim, sutra bih ga ubila... svi već dobro znamo kako to ide.

   Pa gde se to onda izgubila kroz komercijalizaciju i jeftine reklame, koliko god da su skupo plaćene, jeftine su, jer propagiraju nešto uzvišeno. Nešto do čega svi mi jako teško stižemo. Obezvredili smo ljubav stavljajući je u službu  sticanja i zadovaljavanja niskih pobuda.

   Osmehuju nam se plastična srca na sve strane. Poruke koje prazno zvuče jer ih niko nije prošao, samo se ponavljaju kao dolap.
   Ono slabo, ljudsko, hrli ka svemu tome kao da će posle toga naći rešenje. Silujete jedni druge proslavljujći jedan dan. Zavaravate se da tako imate ljubav. Tako imate šarenu lažu, maskaradu od nečega ozbilnjog u životu svakog od nas. Devalvirali ste je time.

   Svodi te je na taj dan. Nešto uzvišeno, lepo, prodajete da biste samo na trenutak osetili slast.

   Ljubavi nisu potrebne reklame i jeftina izdizanja. Svaki dan je dan za proslavu ljubavi medju nama. Čak i onaj tmuran. Taj naročito. To je proslava rešenosti da ste zajedno na istom putu. Da ne odustajete jedno od drugog. Čak ni kad je mnogo teško. Tad naročito.

   Ljubav je sama po sebi svesavršena! Nezavisna, slobodna.

  Prožima te celog, čak i onda kada to sebi ne možeš da objasniš. To je naš pogon, naše gorivo da možemo da uradimo velike stvari.

  Ni u večnost ne može da stane, pa je apsurdno pakovati je u jedan dan, jedan plastičan trenutak.

 

 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...
1 коментар
Прикажи све

Snovi se pišu srpskim jezikom

   Snovi nas održavaju budnima.    Snovi nam ne daju da zaboravimo.    Sistem radi na ubijanju osnovnih životnih impulsa, umećući umesto istinskog, laž.    Samoproklamovani vladoci života i smrti zamenjuju teze. Tako da umesto slobode, imamo ljudska prava, umesto ljubavi, zaljubljenost, umesto istine, laž. Moderan čovek je u ropstvu.    Ovaj put je zamenio slobodu za udobnost, sada je svi skupo plaćaju.     Egzodus našeg naroda je postojao oduvek. Nije to od juče, nije to samo naš narod.     Malo su samo izmešali reči, zbog zbunjenosti, pa sve manje imamo emigranata a sve više migranata. Čovek više ni sam ne može da odredi gde mu je mesto. Kao da je i dalje na snazi prokletstvo Vavilonske kule, tako se svi divno ne razumeju.     Srbi, Balkanci uopšte, rado hrle u Evropu a opet su pod ručnom kada Evropa želi da ih zagrli. Ako vam odgovara evropski standard, ako ga priželjkujete, pa zašto ...
Постави коментар
Прикажи све

Kvaka

   Najteža stvar je uvek sa poznatim i lakim stvarima.         Na njima se obično padaju ispiti, pretrčiš, misliš znaš. Predubeđenje je klopka. Ispit uvek ima i ono, sledeći rok. Data ti je šansa da savladaš poznate i lake stvari.    Predrasude su klopka, mišljenja, stavovi, prepričavanja... To vas lišava mogućnosti da zaista upoznate svet i ljudsko u njemu, jer - već sve znate. Da li da pominjem  da sebi uskraćujete iznenađenja? A da, iznenađenje uvek podvodite pod neprijatnost. Tako da ste se odlučili da živite bez njih.      Jedino što se ne može predvideti na ovom svetu to je drugi čovek.      Ne možete predvideti ni svog čoveka ponekad, a opet, usuđujete se da donosite zaključke o drugom. Jer vam je poznato, jer znate, jer su to lake stvari. Podrazumevanja su za trivijalnosti, a ni jedno biće nije trijavijalno.      Tako vam prođe život, a da uopšte niste bili u ...
Постави коментар
Прикажи све