Ko smo ako ne prihvatimo drugog, ako ne prihvatimo drugačije?
Istorija čovečanstva beleži starost od oko 42.000 godina, niko ne zna tačno, ali to je najčešća brojka do koje dodjoh tragajući za istom. Menjale su se epohe, menjali su se vladari, moda, ukusi. Neke stvari se nisu promenile ni do dan-danas.
Na nekim stvarima čovečanstvo uporno pada. Svaki sistem, kako god se zvao gradi se, opstaje, raste, pada, na račun ljudi koji žive u njemu. U svakom sistemu postoji povlašćena manjina koja živi na račun većine. Ništa epohalno, mnogi će pomisliti.
Pa ipak, ima nešto epohalno, zabluda u kojoj velika većina i dan-danas živi, da će im neko dati, znači pokloniti slobodu. Da će im neko dati da uživaju sva prava koja uživaju "povlašćeni". Niko nikom ništa ne da na tanjiru, pa i zašto bi, ti ljudi su sve uradili da bi došli u poziciju da mogu drugima da sišu krv. Makar su dosledni u tome pa se ne pretvaraju kao ovi u podredjenom položaju da to nemaju u sebi.
Svaki čovek nosi u sebi i jedno i drugo, i svetlo i tamu, pitanje je samo na koju se stranu svakoga dana sitnim potezima opredeljuje za koju. Tako da to što mrzite one koji su u tom "boljem" položaju već vas je stavilo u isti koš sa njima. Samo oni su pošteniji ljudi od vas pa stoje iza onoga što rade a vi nemate čak ni svest o tome šta radite. Iz toga ste sami sebe sveli na obične bukače i prodavce magle.
Isključivi ste, iz toga ste nerealna bića, pa biste zarad sopstvene ideje eliminisali sve druge ljude koji ne misle kao vi.
Svest, kao verovatno ni informaciju nemate da na svetu postoji sedam milijardi ljudi koji isto kao i vi polazi od sebe kao centra i isključuje svakog drugog.
Pa to su lekcije koje se nauče u zabavištu ako imate osnovno kućno vaspitanje, da ne ismeavate drugare sa dugim nosom, velikim ušima, debeli su, mucaju... To vam je isto, jer svet je u krajnjoj liniji jedno veliko zabavište ako hoćete da sebi pojednostavite stvari da bi ste lakše videli.
Ako na zlo idete zlom, samo ga umnožavate i dajete mu snagu. Zato možemo promeniti i još ko zna koliko društvenih sistema po imenu ako se jedinke koje žive u njemu ne pomere sa mesta, ako ma i za pedalj ne promene sopstvenu svest, sve se svodi na isto. Uostalom to nam je dvadeseti vek pokazao već na bezbroj načina a lakoća u dobijanju informacija omogućila da lakše sagledamo stvari.
Koliko god probali da se opravdate, sve vam je samo jalov način da se operete. Time što ćete nipodaštavati, unižavati, mrzeti drugo i drugačije od vašeg samo će vas približiti tome.
Do slobode i života se dolazi samo pristanakom na iste, pri tom se ne zavaravajte da i to ne košta. Za nju su potrebne hrabrost i čvrsta odluka, ali mir koji dobijate vredi više od ičega.
A ako se do sada niste zapitali šta propuštate, pronadjite u ovom Manifestu.
Debelo smo već zagazili u 21. vek, mada o njemu još uvek pričamo kao da smo mu tek na pragu, u veku za koji mnogi pričaju da će po mnogo čemu biti prekratnica. Veku za koji se neki nadaju da će konačno nestati jaz izmedju ljudi iako ih svakidašnji dogadjaji demantuju.
Pristankom na čoveka u sebi pristajete i na sve druge ljude.
Isključite isključivost, da je samo vaša istina univerzalna istina. Usudite se da makar pogledate druge ljude, videćete da su kao i vi slomljeni, ranjeni, poraženi, čemerni... Upoznajte svog čoveka, dopustite sebi da vidite i ostale.
Pustite se osećaju ljubavi, zavolite drugog kao sebe.
Istorija čovečanstva beleži starost od oko 42.000 godina, niko ne zna tačno, ali to je najčešća brojka do koje dodjoh tragajući za istom. Menjale su se epohe, menjali su se vladari, moda, ukusi. Neke stvari se nisu promenile ni do dan-danas.
Na nekim stvarima čovečanstvo uporno pada. Svaki sistem, kako god se zvao gradi se, opstaje, raste, pada, na račun ljudi koji žive u njemu. U svakom sistemu postoji povlašćena manjina koja živi na račun većine. Ništa epohalno, mnogi će pomisliti.
Pa ipak, ima nešto epohalno, zabluda u kojoj velika većina i dan-danas živi, da će im neko dati, znači pokloniti slobodu. Da će im neko dati da uživaju sva prava koja uživaju "povlašćeni". Niko nikom ništa ne da na tanjiru, pa i zašto bi, ti ljudi su sve uradili da bi došli u poziciju da mogu drugima da sišu krv. Makar su dosledni u tome pa se ne pretvaraju kao ovi u podredjenom položaju da to nemaju u sebi.
Svaki čovek nosi u sebi i jedno i drugo, i svetlo i tamu, pitanje je samo na koju se stranu svakoga dana sitnim potezima opredeljuje za koju. Tako da to što mrzite one koji su u tom "boljem" položaju već vas je stavilo u isti koš sa njima. Samo oni su pošteniji ljudi od vas pa stoje iza onoga što rade a vi nemate čak ni svest o tome šta radite. Iz toga ste sami sebe sveli na obične bukače i prodavce magle.
Isključivi ste, iz toga ste nerealna bića, pa biste zarad sopstvene ideje eliminisali sve druge ljude koji ne misle kao vi.
Svest, kao verovatno ni informaciju nemate da na svetu postoji sedam milijardi ljudi koji isto kao i vi polazi od sebe kao centra i isključuje svakog drugog.
Pa to su lekcije koje se nauče u zabavištu ako imate osnovno kućno vaspitanje, da ne ismeavate drugare sa dugim nosom, velikim ušima, debeli su, mucaju... To vam je isto, jer svet je u krajnjoj liniji jedno veliko zabavište ako hoćete da sebi pojednostavite stvari da bi ste lakše videli.
Ako na zlo idete zlom, samo ga umnožavate i dajete mu snagu. Zato možemo promeniti i još ko zna koliko društvenih sistema po imenu ako se jedinke koje žive u njemu ne pomere sa mesta, ako ma i za pedalj ne promene sopstvenu svest, sve se svodi na isto. Uostalom to nam je dvadeseti vek pokazao već na bezbroj načina a lakoća u dobijanju informacija omogućila da lakše sagledamo stvari.
Koliko god probali da se opravdate, sve vam je samo jalov način da se operete. Time što ćete nipodaštavati, unižavati, mrzeti drugo i drugačije od vašeg samo će vas približiti tome.
Do slobode i života se dolazi samo pristanakom na iste, pri tom se ne zavaravajte da i to ne košta. Za nju su potrebne hrabrost i čvrsta odluka, ali mir koji dobijate vredi više od ičega.
A ako se do sada niste zapitali šta propuštate, pronadjite u ovom Manifestu.
Debelo smo već zagazili u 21. vek, mada o njemu još uvek pričamo kao da smo mu tek na pragu, u veku za koji mnogi pričaju da će po mnogo čemu biti prekratnica. Veku za koji se neki nadaju da će konačno nestati jaz izmedju ljudi iako ih svakidašnji dogadjaji demantuju.
Pristankom na čoveka u sebi pristajete i na sve druge ljude.
Isključite isključivost, da je samo vaša istina univerzalna istina. Usudite se da makar pogledate druge ljude, videćete da su kao i vi slomljeni, ranjeni, poraženi, čemerni... Upoznajte svog čoveka, dopustite sebi da vidite i ostale.
Pustite se osećaju ljubavi, zavolite drugog kao sebe.
Коментари
Постави коментар