Пређи на главни садржај

Krivi smo mi



   Šta nam se to kao narodu desilo pa smo pali na samo dno?
   Uspeli smo da od Muzičkog tobogana stignemo do Pinkovih zvezdica. Od kredita za kupovinu automobila do kredita za kupovinu udžbenika. Od besplatnog lečenja do lečenja SMS porukama. Od socijalne pravde do socijalnog slučaja. Od pisaca do starleta. Od Živojina Mišića do Ratka Mladića.

    Ponosimo se sa onim od čega smo se nekada stideli.  Stidimo se onog što nam je nekad bilo za ponos. Sistem vrednosti smo izvrnuli naopako, tako da  dno nije samo  na vrhu nego se i raširilo na sve strane. U svim sferama života gazimo po mulju. Ekonomija, zdravstvo, obrazovanje, kultura, informisanje... Nama svaka promena vlasti dokaže  da i od gorih ima gori. Ako su izbori test inteligencije, onda smo izuzetno glupi i redovno padamo na svakom.

   Na greškama se ne učimo, mi se na greškama mučimo.

  Doduše, sami smo krivi i to krivi po svim tačkama. Naravno, nikada to kao narod nećemo priznati, uvek ćemo krivca tražiti u nekom drugom. Amerikanci, Novi svetski poredak, NATO, Rusi, EU, HAARP, Hrvati, Albanci, Muslimani... Neki su samo od krivaca što smo mi postali ovo što jesmo. Teorijama zavere nikada kraja.
    Nema gde nećemo tražiti krivca, samo ne tamo gde treba da ga potražimo, a to je ogledalo, tamo se ne usuđujemo da pogledamo. Nama uopšte nije potreban neprijatelj jer ovo što mi sami sebi radimo već duže vreme, ovo je sasvim dovoljno da nestanemo kao narod.

   Nekada sam u šali pisao da jedno proročanstvo kaže da će nas Srba ostati taman da svi stanemo u Parove. Danas vidim da to uopšte nije šala. Na kraju, odneće đavo i nas i šalu ako nastavimo ovako. Vratimo dno tamo gde mu je i mesto a ako nešto treba da se menja, onda smo to definitivno mi!

   Mi treba da se menjamo, da probamo da  sačuvamo sami sebe, jer drugi nam ionako ništa ne mogu.
  Znam da su najteži koraci oni kojima čovek treba da pođe od sebe, ali to je jedini način. 
  Za početak bi mogli da prestanemo da gledamo druge. Da počne da nam smeta smeće u našem dvorištu puno više od neorezane ruže u komšijskom. Da počnemo da se bavimo nama samima, a ne drugima.

   Zakoračimo od sebe da bi smo konačno došli sebi.

Igor Čobanović
Više od autora teksta možete naći ovde.







Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...
1 коментар
Прикажи све

Boemska rapsodija

   Pad je prilika da se podignete. To je blagoslov.    Pametni ljudi se uče na greškama drugih ljudi. Iteligentan čovek isključivo na svojim. I to ne iz prve. Prethodi višeputno lupanje glavom o zid.     U takvim situacijama smo skloni da krivimo život, sudbinu, Tvorca... prodje dosta vremena dok se ne pokupimo i krenemo iz početka. A sve to samo zarad toga, da krenemo opet iz početka. Ovaj put sa potpunim poverenjem u to da ako nam je dato to da prodjemo, onda ćemo i proći.     Nema tu krivice, samokažnjavanja, kajanja...     Ima pokajanja, ima svesti o tome da osećaj krivice drži čoveka u ropstvu. A svaki čovek je slobodno biće, samo ne postoji uvek svest o tome.     Pad je prilika da donesemo promene u život. One bitne, unutar nas samih. Uostalom, to je i jedina prava promena. To trebamo shvatiti kao priliku, da stvari uradimo ne bolje, nego na bolji način. To je prilika da se odvojimo od programa sa...
6 коментара
Прикажи све

Čekajući princa

      Za sve frajerice, tatine devojčice i sve najdraže mamine princeze.Sve ste postigle u životu, imate školu, stan, auto... ali, nemate svoj život.               Možete da putujete gde god hoćete, nadjete i ponekog frajera ili neku dužu vezu. Za standarde, koje ste same sebi postavile, niko nije dovoljno dobar, lep, pametan... niko nije "preveličanstveni" da bi ste sa njim rodile dete. A pitanje je, da li vi zaiste želite dete?               Dete, kao šansu za neku dušu da ponovo dodje na svet.               Oslobodile ste se nametnutog mišljenja da je žena rasplodni objekat i da je tu da bi se društvo okoristilo njenim genitalijama. Pa nije žena inkubatorska stanica.       Oslobodile ste se "tripa" da muškarcima radjate decu kako biste ih ti...
5 коментара
Прикажи све