Ovo se ne pitaju samo muškarci. Ovo se i žene pitaju.
Samo što njihovo pitanje proizilazi iz pitanja da li su muškarci zajedno sa njima?
Ovu priču krenuh na nagovor Fb prijatelja. Dadoše mi predlog, samo što ova tema nije samo za jednu priču.
Ali idemo. Omiljeno mi - despacito. Uostalom, kao i podvarak, sarma, punjena paprika...kao i svako omiljeno srpsko jelo. Lagano se krčka na blagoj vatri sve dok ne dodje momenat da se malo pojača temperatura, pa još malo...A najbolje u vezi sa srpskim jelima je to da uvek možeš da ih podgreješ, ili dodaš još nešto u njih. Zapišite ovaj recept.
Večita ženska težnja, da je pored muškarca, da je sa muškarcem. Da će sve uraditi da gospodin muškarac bude samo njen muškarac. Pa pitanje je onda da li su muškarci spremni za ženu koja bi da podeli sve sa njima. Ili bi ipak da malo šaraju. Muškarci su, misle da je to dovoljno dobar izgovor.
Radi se zapravo o tome da su žene u današnje vreme izgubile poverenje u muškarce.
I dalje bi one bile svim bićem svojim za to da su sa muškarcem samo da muškom biću nije uvek više do toga da je muškarac, negoli da je čovek.
Istina radi se i o tome da i muškarci nemaju poverenja u žene, ne kažem da je to u redu, kažem da su ih tako naučili, da su ih tako vaspitavali da se u ženu nema poverenja - pa žena je to. To je stvar njihovog kolektivnog pamćenja. Pa i Eva je Adama. "...Ćud je ženska smiješna rabota...", itd.itd.
Nepoverenje je u oba pravca, muško viševekovno, žensko stečeno novijih godina. Sve je u spoljašnjem. I jednima i drugima je više do samoga sebe i sopstvene važnosti, nego do suštine, do bitnog a to je njihov odnos. Njih dvoje sami, goli, put ispred njih, upravo onako kao što im je Bog dao. Ne gledaju jedno u drugo, nego zajedno napred, imaju poverenja u to što su zajedno, jedno sa drugim. U to se ima poverenje.
Stvari su postavljene naopako pa se do naposlenog teško stiže. Posle kratkog perioda zaljubljenosti i poleta, dugo padaju u provaliju koju zovu zajedničkim životom.
Nad provalijom se stoji samo u jednom slučaju, a to je ako vas za ruku drži čovek. Onda ne padate, nego ste zajedno krenuli.
Zato ne birate ženu ili muškarca, birate čoveka, birate dušu.
Žene su, gledajući društvene epohe, jedino dobile da su iste u Titove vreme, gledajući naš areal. Da, dobile su, zato smo blagoslovene time mi koje smo rodjene na ovim prostorima. Na drugim meridijanima su se borile i bore se. Po tom pitanju mi danas nazadujemo. Komunizam, ako ikada dodje do te transformacije kako su nas učili kroz školovanje, donosi ženi status da je prijatelj sa muškarcem.Uostalom, kroz raznorazne pokrete one su to i dokazale.
Isus je na svoj put krenuo i ostao na njemu sa Marijom Magdalenom. To je činjenica, koliko god je neki zaobilazili i koliko god će je zaobilaziti. Uostalom, Isus je bio najveći levičar u istoriji čovečanstva. Valjda i jedini pravi i iskreni levičar.
Pa dok ne dodjemo do te transformacije društva a vi svako za sebe, krenite da tražite stvari u sebi a ne oko sebe. Probajte da i to drugo živo biće doživite u sebi, pre nego što privatnosvojinska kapitalistička svest u vama od njega napravi objekat. Probajte da imate poverenja u vas.
Najbolje stvari, uvek učite od najboljeg.
Samo što njihovo pitanje proizilazi iz pitanja da li su muškarci zajedno sa njima?
Ovu priču krenuh na nagovor Fb prijatelja. Dadoše mi predlog, samo što ova tema nije samo za jednu priču.
Ali idemo. Omiljeno mi - despacito. Uostalom, kao i podvarak, sarma, punjena paprika...kao i svako omiljeno srpsko jelo. Lagano se krčka na blagoj vatri sve dok ne dodje momenat da se malo pojača temperatura, pa još malo...A najbolje u vezi sa srpskim jelima je to da uvek možeš da ih podgreješ, ili dodaš još nešto u njih. Zapišite ovaj recept.
Večita ženska težnja, da je pored muškarca, da je sa muškarcem. Da će sve uraditi da gospodin muškarac bude samo njen muškarac. Pa pitanje je onda da li su muškarci spremni za ženu koja bi da podeli sve sa njima. Ili bi ipak da malo šaraju. Muškarci su, misle da je to dovoljno dobar izgovor.
Radi se zapravo o tome da su žene u današnje vreme izgubile poverenje u muškarce.
I dalje bi one bile svim bićem svojim za to da su sa muškarcem samo da muškom biću nije uvek više do toga da je muškarac, negoli da je čovek.
Istina radi se i o tome da i muškarci nemaju poverenja u žene, ne kažem da je to u redu, kažem da su ih tako naučili, da su ih tako vaspitavali da se u ženu nema poverenja - pa žena je to. To je stvar njihovog kolektivnog pamćenja. Pa i Eva je Adama. "...Ćud je ženska smiješna rabota...", itd.itd.
Nepoverenje je u oba pravca, muško viševekovno, žensko stečeno novijih godina. Sve je u spoljašnjem. I jednima i drugima je više do samoga sebe i sopstvene važnosti, nego do suštine, do bitnog a to je njihov odnos. Njih dvoje sami, goli, put ispred njih, upravo onako kao što im je Bog dao. Ne gledaju jedno u drugo, nego zajedno napred, imaju poverenja u to što su zajedno, jedno sa drugim. U to se ima poverenje.
Stvari su postavljene naopako pa se do naposlenog teško stiže. Posle kratkog perioda zaljubljenosti i poleta, dugo padaju u provaliju koju zovu zajedničkim životom.
Nad provalijom se stoji samo u jednom slučaju, a to je ako vas za ruku drži čovek. Onda ne padate, nego ste zajedno krenuli.
Zato ne birate ženu ili muškarca, birate čoveka, birate dušu.
Žene su, gledajući društvene epohe, jedino dobile da su iste u Titove vreme, gledajući naš areal. Da, dobile su, zato smo blagoslovene time mi koje smo rodjene na ovim prostorima. Na drugim meridijanima su se borile i bore se. Po tom pitanju mi danas nazadujemo. Komunizam, ako ikada dodje do te transformacije kako su nas učili kroz školovanje, donosi ženi status da je prijatelj sa muškarcem.Uostalom, kroz raznorazne pokrete one su to i dokazale.
Isus je na svoj put krenuo i ostao na njemu sa Marijom Magdalenom. To je činjenica, koliko god je neki zaobilazili i koliko god će je zaobilaziti. Uostalom, Isus je bio najveći levičar u istoriji čovečanstva. Valjda i jedini pravi i iskreni levičar.
Pa dok ne dodjemo do te transformacije društva a vi svako za sebe, krenite da tražite stvari u sebi a ne oko sebe. Probajte da i to drugo živo biće doživite u sebi, pre nego što privatnosvojinska kapitalistička svest u vama od njega napravi objekat. Probajte da imate poverenja u vas.
Najbolje stvari, uvek učite od najboljeg.
Коментари
Постави коментар