Ljubav nadjačava sve matreijalne impulse.
Svedoče nam o tome Miladija, Grozdana i Ružica.Lady of Aleksandrovac, Venus de Župa i Madam de Vitkova kako ih je nazvao svet kada su malo prokrstarile njime.Bilo je to početkom devedesetih godina prošlog veka ubrzo posle njihovog otkrivanja, a razlog zašto su posle Londona, Pariza, Nice zastale i sami možete da naslutite.
Pronadjene u zemlji vitkovačkog polja i same duboko vezane za tu istu zemlju.Jer, iz zemlje smo nastali, u zemlju se svi mi vraćamo.Koliko god ljudi hrlili tekovinama savremene civilizacije, neraskidiva je njihova povezanost sa onim što dobijaju od zemlje.
Svedenih crta lica, bademastih očiju sedi na tronu u slavu matrijarhata vezanog za mladji neolit, vreme progresa planeta.U daljem toku njihova lica su sve više i više bila poravnata kako bi se naglasila njihova povezanost sa zemljom, plodnošću i radjanjem.Kako bi narednim generacijama ostavile podsetnik o davanju života.
Nastale su u periodu 4500-3200 godina pre Hrista.U periodu kada su nastala prva naselja, prvi gradovi.Taj period je zvanična istorija odskora priznala i za Prvu industrijsku revoluciju obzirom da su ljudi u tom periodu prvi put ovladali bronzom što je i vrhunac vinčanske kulture.
Paradoksalno zvuči da je jedna od najrazvijenijih kultura mladjeg neolita nastala na prostorima današnjeg Balkana.
Boginje plodnosti vitkovačih polja u srcu Župe su tada svedočile da duh vlada materijom i da ako sa ljubavlju damo zemlji i da isto takvu ljubav zemlja vraća.Oseti se to u svakoj kapi župskog vina.
Miladija, Ružica i Grozdana još uvek budno prate svaki korak dok nastaje.
Zemlja je majka, zato u vinčaskoj kulturi nije bilo ratova.Žene su vodile ka napredovanju civilizacije a žene znaju da intersi vode ka sukobima a sukobi koštaju ljudskih života.
Zato su tada i zato su danas ovde,
da nas podsete da bez ljubavi svet ne može da opstane.
Priča nastala u saradnji sa Zavičajnim muzejom Župe.
Svedoče nam o tome Miladija, Grozdana i Ružica.Lady of Aleksandrovac, Venus de Župa i Madam de Vitkova kako ih je nazvao svet kada su malo prokrstarile njime.Bilo je to početkom devedesetih godina prošlog veka ubrzo posle njihovog otkrivanja, a razlog zašto su posle Londona, Pariza, Nice zastale i sami možete da naslutite.
Pronadjene u zemlji vitkovačkog polja i same duboko vezane za tu istu zemlju.Jer, iz zemlje smo nastali, u zemlju se svi mi vraćamo.Koliko god ljudi hrlili tekovinama savremene civilizacije, neraskidiva je njihova povezanost sa onim što dobijaju od zemlje.
Svedenih crta lica, bademastih očiju sedi na tronu u slavu matrijarhata vezanog za mladji neolit, vreme progresa planeta.U daljem toku njihova lica su sve više i više bila poravnata kako bi se naglasila njihova povezanost sa zemljom, plodnošću i radjanjem.Kako bi narednim generacijama ostavile podsetnik o davanju života.
Nastale su u periodu 4500-3200 godina pre Hrista.U periodu kada su nastala prva naselja, prvi gradovi.Taj period je zvanična istorija odskora priznala i za Prvu industrijsku revoluciju obzirom da su ljudi u tom periodu prvi put ovladali bronzom što je i vrhunac vinčanske kulture.
Paradoksalno zvuči da je jedna od najrazvijenijih kultura mladjeg neolita nastala na prostorima današnjeg Balkana.
Boginje plodnosti vitkovačih polja u srcu Župe su tada svedočile da duh vlada materijom i da ako sa ljubavlju damo zemlji i da isto takvu ljubav zemlja vraća.Oseti se to u svakoj kapi župskog vina.
Miladija, Ružica i Grozdana još uvek budno prate svaki korak dok nastaje.
Zemlja je majka, zato u vinčaskoj kulturi nije bilo ratova.Žene su vodile ka napredovanju civilizacije a žene znaju da intersi vode ka sukobima a sukobi koštaju ljudskih života.
Zato su tada i zato su danas ovde,
Priča nastala u saradnji sa Zavičajnim muzejom Župe.
Коментари
Постави коментар