Boginja iz Vitkova

      Vitkovo je danas u svim vestima, pronađena je još jedna Boginja u plodnom, Vitkovačkom polju. 

     Tim povodom sam razgovarala sa arheologom Sanjom Crnobrnjom Krasić, višim kustosom zavičajnog muzeja Župe, čija je predanost i upornost  zaslužna za ovo neprocenjivo otkriće. 

       A svaku dobru priču je najbolje početi ispočetka.

       Sada već daleke 1957. godine u selu Vitkovo, Župa aleksandrovačka, prilikom obrađivanje njive došlo je do slučajnog otkrića tri figurine kasnije nazvanih Miladija, Grozdana i Ružica. O otkriću se dugo ćutalo. Vlasniku njive nikako nije odgovaralo da se sazna da ih je on pronašao, i to u svojoj njivi. 

      Njiva je hranila gladna usta, pa je odlučio da malo preinači istinu i u policiji je objasnio da ih je našao u koritu reke Pepeljuše. Ispočetka ih je pratila negativna kampanja. Provele su u policijskom sefu narednih šest godina.

     Uz veliko zalaganje profesora istorije Milosava Bondžića bivaju "izvučene" iz policije. Tada zauzimaju svoje mesto u Zavičajnom muzeju Župe, u kome se i danas čuvaju.

       1991. godine su obišle Nicu i Pariz a potom, pred sam rat vraćene su u Aleksandrovac. Srpska naučna javnost, bez ikakve provere, je u to vreme sumnjala u njihovu verodostojnost. Glavni adut im je bio to što se do otkrića došlo slučajno. 

Venera u delovima

       Do svih otkrića je inače, kroz istoriju došlo baš uz pomoć "srećne slučajnosti". 

       Tako smo došli i do četvrte po redu Venere. 

       Zavod za zaštitu spomenika iz Kraljeva je pre mesec dana stopirao izgradnju kanalizacije na toj lokaciji. Uz veliku pomoć i zalaganje dr Adama Crnobrnje, presednika Srpskog arheloškog društva, počelo je kopanje. 

       To je početno kopanje u širini od 65cm, sreća nas je poslužila. Vrlo brzo smo počeli da nalazimo delove keramike iz neolitskog perioda (oko 4000 godinapre Hrista).

Oko, izražene trepavice, na svim figurama

     Naišli smo na peć i žrvanj, čekamo odobrenje za dalja iskopavanja da bismo mogli bez većih oštećenja da ih izvučemo iz zemlje.

      U jednom trenutku mi je pijuk zapeo. Dok sam kopala na vezi sam sve vreme bila sa Adamom, kad mi je pijuk zastao, upozorio me da budem pažljiva, jer sam možda naletela na Bukranion ( lobanja, obično bika koja je bila zaštinik kuće ). Uzela sam četku i polako počela da čistim oko nje a onda sam uzviknula: 

       - Ljudi, lejdi, lejdi, lejdi!

Sanja Crnobrnja Krasić

       Sada čekamo restauratore iz Beograda da je sastave, pošto je iz delova. Ovo su inače, visoke figure, kada se sklopi visina će joj verovatno biti preko 40cm. Poređenja radi, Vilendorfska je visoka 8cm. 

         Inače svetska naučna javnost odskora priznaje neolit kao Prvu industrijsku svetsku revoluciju. 

       Ljudi su ovladali bronzom, počeli su da sade ratarske kulture ( uskoro ćemo verovatno otkopati i žrvanj ), došlo je do pripitomljavanja životinja. Sve ovo je vodilo i do viška proizvodnje, što je bio početak trgovine.

       Najstarija upotreba metala pripada upravo vinčanskoj kulturi. Teorija o matrijarhatu, još uvek nije dokazana.

Teme glave Boginje

    Čekamo dozvole da nastavimo iskopavanje, sa nadom u još neke srećne okolnosti. Biramo joj i ime, dvoumimo se između Bogdana i Božana.

    Dok završavam razgovor sa Sanjom kroz glavu mi prolaze slike iz ranog detinjstva kada sam dane i dane provodila upravo na tom mestu. 

     Ko bi rekao da sam gradove od blata pravila upravo na ostacima istih iz perioda neolita.

Boginja iz Vitkova