Gordost i predrasude

          Beskrajni plavi horizont. Satima bi čovek  mogao da provede dokučujući njegova pitanja i odgovore. Posle toga bi našao mir u srcu, posle toga bi više voleo.

          Predrasude, a gordost da ih sebi priznate vas sprečava da bacite pogled preko horizonta. Zatvarate sebi vidike, sužavate svoje srce. Doći će momenat kada više ni sopstvenu krv nećete moći da primite, a tada dolazi do pucanja.

         Već nekoliko dana društvenim mrežama kruži jedna slika. Komentariše se kako je obučen muškarac na toj slici. Svako se oblači spram onoga šta je u njemu (čak i kada ima savetnika), te tako svaki komentar na račun toga zadire u lične stvari tog čoveka. Napad na ličnoj osnovi je duboko zadiranje u intimu čoveka koga čak i ne poznajete. S kojim pravom to radite?

          Manje je bitno tu šta je taj gospodin obukao, mnogo više se iza svakog vašeg komentara krije u osnovi, neodobravanje njegove veze sa starijom ženom. Pre nego što se ičega dotaknete u životu prvo proverite ono o čemu polemišete..

          Za početak krenite malo po srpskim grobljima (groblja su inače jedna mirna mesta gde se svašta nešto može naučiti). Pogledajte nadgrobne spomenike, oni će vam reći da su krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka u brakovima u Srbiji žene u velikom broju slučajeva bile starije od muškaraca. Nekada su se muškarci iz bogatih kuća isključivo ženili sa starijim ženama, nikako sa mladjim. Sa starijom ženom muškarac stiče mir, govorilo se nekada.

          Tako je bilo nekada, a danas u 21. veku svedoci smo nazadovanja ljudskog duha po mnogim pitanjima pa i po ovom. Danas je u redu da muškarci budu sa ženama koje mogu unuke da im budu ali to nije u redu ako je obratno. Ženama se objašnjava kako imaju biloški sat, što je apsolutna manipualacija ženom, i kako muškarci mogu a žene ne mogu. Praksa, ono što dolazi iz života, ovo demantuje, pogledajte samo zaradu farmaceutske industrije na račun muških pomagala. Ženama to nije potrebno, žena može uvek.

          Pri tom, što je starija, to više može da pruži. Ona više nije, kao mlade žene, opsednuta tudjim mišljenjima, svesna je da ljudi pričaju ne iz spoznaje nego iz prepričavanja, nije opsednuta više izgledom, odnosno ne mogu da joj prodaju da samo ako je savršena ili bar blizu ideala da je dovoljno dobra. Zrela žena se više ne bavi sobom i usmerena je na to šta i koliko može za druge.

          Ponajviše je oslobodjena predrasuda pa ide tamo gde mlade se ne usude ni da odmaštaju. Onaj spektar koji ona daje mlada još ni ne nazire da ga ima.

          Živimo u periodu muške osvete za žensku emancipaciju iz 20.  veka, a vi dopšuštate da vas pecaju na to. Labav je to mamac.

           Slično se sličnom raduje to je istina, i to nema veze sa godinama, ma u kom pravcu bilo. Život se ne živi po pravilima, nego onako kako jeste.

           Beskrajni plavi horizont, pustite se, shvatićete  da granice ne postoje.