Dinja

                -U, izgleda da smo danas pogodile.
                -Em miriše, em je slatka.

                -Da nismo džabe, danas, po onom suncu, birale.
                -Bio veliki izbor, pa dok smo sve obišle.

                -Sve smo za čas, a jesi li videla za dinju...i opet smo mogle da pogrešimo.
                -Kad je zatvorena sa svih strana, ne pušta kao bostan, zvuk makar.

                -E vidiš ćerko, tako ti je i u životu.Nikad ništa ne znaš, dok ne otvoriš, dok ne probaš, dok ne proveriš.Isto kao sa dinjom.Moguće je samo ako je direktno.Ono što je ljudsko, proveraš samo sa ljudima kojih se to tiče.Ne ideš okolo i pričaš sa drugim ljudima.To je, em ogovaranje, em ništa sem njihovog gledišta ne saznaješ,  a ne treba ti, samo te zbuni, il˙ te otruje, il˙ zavede, do istine ne možeš na taj način nikako da stigneš.A izgubiš vreme.Zapamti, direktno samo, kao ova dinja.Ne bismo znale kakva je da je nismo probale.Mogle smo nekog da pitamo, ali njegov ukus je njegova stvar i nije isti kao moj ili tvoj.I polako je jedi, probaj prvo od kore pa ka sredini, a onda okreni.Da vidiš kako se polako, neprimetno možda, a ti gledaj da si pažljiva, menja slatkoća.Tako i u životu, prvo kreni s kraja, pa polako ka sredini.Da uživaš potpuno kad tamo stigneš.Il˙ odluči sama, kad ćeš kako.Samo sve proveri direktno.Kroz razgovor, kroz miris, pogled...sva čula upotrebi.Samo je tako potpuno.A samo tako si i živa, samo tako si okusila život.

                 Ćutimo...

                  Sočno hladnu dinju polako uzimam delić po delić, kako bih osetila sve njene ukuse.Po neko parče zadržim u ustima da osetim iznutra njen miris.A onda stanem, da osetim kakav trag ostavlja u meni.