Snežana Ćosić blog, Pričaj mi

   Pre mnogo, mnogo,  mnogo godina, živele su  na dnu zaliva tri sestre, Nera, Bjanka i Roza.     Nadaleko su bile poznate po svojoj lepoti, poštenju, sklonosti ka ženskim plemenitim veštinama. Dolazili su im prosci sa svih strana, ali su one sve od reda odbijale. Niko nije mogao da se useli u njihovo srce, sve dok se jednog dana na moru nije pojavio brod Jerka Novljanina.     Jerko je bio visok, kršan mornar. Kao dete su ga poveli na krstarenja Južnim morima i od tada se nije vraćao u zaliv. Bokelji su već bili i zaboravili na njega, kada se pojavio sa svojim novim brodom koji je odmah privukao pažnju u celoj luci.    Ceo zaliv se sjatio da vidi brod sa ogromnim belim jedrima i Jerka. Medju njima i tri sestre. Ni tamnokosa Nera, ni beloputa Bjanka, ni rumena Roza, nisu uspele da odole šarmu Jerka Novljanina. Ni on nije bio imun na ženske čari. U svakoj od njih tri je našao nešto od čega mu je igralo srce.  ...

   Nekada davno ribari su se kasno noću vraćali iz ribolova. Noć je bila bez mesečine i jedva su prošli Verige da se ne upletu u lanac kojim su se branili od Turaka.    Perast se nije ni nazirao. Znali su da u tom delu zaliva postoje struje koje ih mogu odneti na dno,  ali po mrklom mraku su se teško snalazili.    Odjednom, ispred njih u moru izronila je Marijina ikona koja je neobično svetlela i obasjavala put pravo do Perasta.     Izvadili su ikonu iz vode i poneli je sa sobom u Perast. Stavili su je u crkvu, na oltar, neizmerno zahvalni što im je pomogla da se vrate svojim kućama.    Međutim,  rano izjutra kada su ponovo krenuli da joj se pomole i zahvale ikone nije bilo u crkvi. Izašli su ispred crkve i u moru opazili kako svetli na istom onom škrpjelu od prethodne noći, odakle je izronila.    Otišli su pi nju i ponovo je vratili u crk...

        Miris sveže ispečenog hleba polagano istiskuje slatkast miris pečenih šljiva koji se do maločas širio.             Na stolu ispred nas u  činiji, pekmez od šljiva.                - Jesi li videla, samo prepoloviš šljive požegače, izbaciš koštice, dodaš malo šećera pa u rernu.            - Videla sam, baš jednostavno, iako nema nikakvu meru?            - Nema tu mera. Samo se pusti osećaju, kako ti šta dodje. Koliko šljiva, koliko šećera... kao i sa ovim hlebom. Za stvari koje se prave sa dušom nema mere. Odnosno, svako ima svoju meru, nadje je u srcu.             - A sad kad smo ga ovako lepo završile da ga sa vrućim hlebom probamo.            - Uh, ulepiše mi se prsti!      ...

   Muškarci su svi isti, a svaka žena je posebna.    Žene su emotivne, muškarci su hladni.    Muškarci ništa ne razumeju, tu su žene da im objasne.    Oni nemaju pojma.    One nisu lovci, one ne pričaju lovačke priče, one rade...    Muškarcima sve treba da se crta...    Mogla bih još da nabrajam, ali...     Od siline stereotipa i predrasuda stiče se utisak da su muškarci, klonovi?    Jedino što im u životu fali to je žena da im objasni kako stvari zapravo stoje. Da njih nema, njima bi život bio nezamisliv.    Wow!    Ne znam odakle da počnem.    A i ne bih nešto preterano da dužim.    Ne postoje dva ista čoveka na planeti.    Drage žene, htele vi to, ili ne, ovaj svet su napravili muškarci.    Istini za volju, kroz istoriju ženi se dugo onemogućavalo da se bavi stvarima koje su bile samo privilegi...