Пређи на главни садржај

Ako se ne lepi za dušu, džaba se lepi za prste

        Miris sveže ispečenog hleba polagano istiskuje slatkast miris pečenih šljiva koji se do maločas širio.
            Na stolu ispred nas u  činiji, pekmez od šljiva.
   
           - Jesi li videla, samo prepoloviš šljive požegače, izbaciš koštice, dodaš malo šećera pa u rernu.
           - Videla sam, baš jednostavno, iako nema nikakvu meru?
           - Nema tu mera. Samo se pusti osećaju, kako ti šta dodje. Koliko šljiva, koliko šećera... kao i sa ovim hlebom. Za stvari koje se prave sa dušom nema mere. Odnosno, svako ima svoju meru, nadje je u srcu. 

           - A sad kad smo ga ovako lepo završile da ga sa vrućim hlebom probamo.
           - Uh, ulepiše mi se prsti!

           Ona mi prvo upućuje dug pogled preko naočara a onda uz zalogaje dodaje:

            - Svašta u životu može da ti se zalepi za prste, za ruku... i prsten može da ti se zalepi za prst, al` za dušu ćerko, za dušu treba da se lepi! Kad ti se zalepi za dušu, baš te briga gde se još zalepio. Baš te briga.

            Ćutimo...

            Sad prstom dohvatam pekmez i prosipam po hlebu mekom ko duša.









Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad...
1 коментар
Прикажи све

Boemska rapsodija

   Pad je prilika da se podignete. To je blagoslov.    Pametni ljudi se uče na greškama drugih ljudi. Iteligentan čovek isključivo na svojim. I to ne iz prve. Prethodi višeputno lupanje glavom o zid.     U takvim situacijama smo skloni da krivimo život, sudbinu, Tvorca... prodje dosta vremena dok se ne pokupimo i krenemo iz početka. A sve to samo zarad toga, da krenemo opet iz početka. Ovaj put sa potpunim poverenjem u to da ako nam je dato to da prodjemo, onda ćemo i proći.     Nema tu krivice, samokažnjavanja, kajanja...     Ima pokajanja, ima svesti o tome da osećaj krivice drži čoveka u ropstvu. A svaki čovek je slobodno biće, samo ne postoji uvek svest o tome.     Pad je prilika da donesemo promene u život. One bitne, unutar nas samih. Uostalom, to je i jedina prava promena. To trebamo shvatiti kao priliku, da stvari uradimo ne bolje, nego na bolji način. To je prilika da se odvojimo od programa sa...
6 коментара
Прикажи све

Čekajući princa

      Za sve frajerice, tatine devojčice i sve najdraže mamine princeze.Sve ste postigle u životu, imate školu, stan, auto... ali, nemate svoj život.               Možete da putujete gde god hoćete, nadjete i ponekog frajera ili neku dužu vezu. Za standarde, koje ste same sebi postavile, niko nije dovoljno dobar, lep, pametan... niko nije "preveličanstveni" da bi ste sa njim rodile dete. A pitanje je, da li vi zaiste želite dete?               Dete, kao šansu za neku dušu da ponovo dodje na svet.               Oslobodile ste se nametnutog mišljenja da je žena rasplodni objekat i da je tu da bi se društvo okoristilo njenim genitalijama. Pa nije žena inkubatorska stanica.       Oslobodile ste se "tripa" da muškarcima radjate decu kako biste ih ti...
5 коментара
Прикажи све