Ženski ormar ima sposobnost širenja i skupljanja.
Uvek kad krenem negde gde trebam da budem "skockana a da se uopšte nisam potrudila", (a tri sata je otišla kao da sam pucnula prstima), ormar se sužava do nemogućih granica. Stvari jednostavno nestaju iz njega, dezavuišu se u prostoru, a vreme se produžava od onog začas ću da se spremim do jedva se obukoh.
Kada rešim da otputujem negde njegova sposobnost širenja dolazi do maksimuma.Tada obavezno u njemu pronalizim stvari koje baš onomad, kad sam rešila da budem skockana nikako nisam mogla da nadjem.
Stičem utisak utisak da su naši ormari čarobni. Pitanje je momenta kada ćemo kroz njih stići do Narnie.
Setih se naravno i nanine priče na tu temu, a gde drugde ispričene nego pored bunara uz kafu.
-Ćerko, vidim pakuješ se za more pa ne znaš šta sve treba da poneseš. Nana da ti kaže - sve ponesi. Nikad ti ne znaš šta sve tamo gde si krenula može da ti zatreba. A i leto je, promenljivo je znači, varljivo. Kad je zima zima je, tad je lako, poneseš sve toplo i to je to. E, već kad je leto, to niko ne zna, jedan dan poludiš od vrućine drugi dan dugačke čarape moraš da obučeš. Zato, leti obavezno ponesi džemper ,a zimi kako ti volja.
Ćutimo...
Brzo ispijam kafu i trčim u svoju sobu da onaj džemperić koji pet puta vraćam i stavljam iz ormara u kofer, ponovo lepo složim... u kofer.
А дуге чарапе? Спаковане у коферчету? Уме да дуне са Жељина или Гоча.... :-)
ОдговориИзбришиZnaju oni koji su pročitali Lojze
ОдговориИзбриши