Setih se danas jedne tople prolećne večeri, kafa pored bunara, pokojna nana i ja. - Ćerko, gledam te nešto, još si mlada pa moram nešto da ti kažem. - Kaži nano... - Ti, kakva si, pre tridesete godine nećeš da se udaješ, a tad, kad budeš rešila, biraj, ili udovca, ili razvedenog. Nikako tog, što se nije ženio do svoje četrdesete. - Pa valjda je bolje da je skroz slobodan - kažem kroz smeh, zatečena takvim upadom u naš, dotadašnji razgovor. - Dobro me slušaj i pamti. Muškarac kad predje četrdesetu, a nije se ženio, beži od njega. Odćutale smo do kraja tu kafu, u jedno toplo, prolećno veče, pored bunara. *** Nana i ja opet pored bunara pijemo kafu i da se razumemo, bunar nije metafora. Letnje je veče, rashladile smo dvorište i zalile cveće. ...