Scenografija uvek ista, ja bih uživala u dugom raspustu i sa nanom učila sve one male, ženske stvari- kako da napunimo papriku na primer...Dan bismo završavale u unutrašnjem dvorištu kuće rashladjenom vodom sa bunara i sveže zalivenim cvećem.
Uz kafu je uvek išao neki sveži voćni kolač, limunada i samo po koja reč:
-Ćerko, onomad ti rekoh da je žena prilagodljiva -izgovorala je izmedju parčića kolača od višanja koje je pažljivo sekla kašičicom-polako ćeš saznavati u životu sve ono što nas dve sada pričamo.Samo požuri polako.Mnogo čitaš ti te knjige,zapamti- nije isto kad jedeš ovaj kolač i kad čitaš o tome da si ga jela.
-Hm...lep kolač -imala sam strplivosti za njene upadice pre nego kaže zaista ono što je htela, a i iz upadica sam saznavala mnogo toga -onomad smo pričale...
-Zapamti...suze su ženska stvar a za muškarce je tuga.
Opet ćutimo,dok se gugutke vole oko nas, a niz grlo zapadne po neka kisela višnja iz kolača.
Коментари
Постави коментар