Пређи на главни садржај

Ništa lično

   O čemu se zapravo radi?
   Ključno pitanje na koje malo ko ima odgovor.

   Druga je već stvar ukoliko nekoga priupitate šta misli o nekome, bilo kome.
   Čak iako niste pitali svako će vam, čak i u prolazu reći. 
   Čak iako jasno stavite do znanja da vas ogovaranja i prepričavanja ne zanimaju.
   Čak iako postoji konkretna stvar o kojoj se radi, svi će je zaobići i preći na veličinu nosa, boju očiju, model cipela koji nosi osoba za koju je vezan dogodjaj. Naći će i gomilu pežorativnih reči na račun tog ČOVEKA.


    Od gomile mišljenja, niko ne vidi suštinu. 
    Nikoga i ne zanima suština.
    
    Baviti se suštinskim danas je više nego ikada izgubilo na značaju. Svima je draže da vide samo vrh svoga nosa pri tome se ne obazirući na tudji. Na značaju je samo sopstveni ego i sopstveno mišljenje, pa iz toga nema komunikacije medju ljudima. Samo iznošenje mišljenja.
     A vaše "mišljenje" se svodi na upotrebu pogrdnih reči kada se radi o drugom ČOVEKU.
     Vaše "mišljenje" nije relevantno. Niste konkretna bića. 
    Rastočeni ste ovim balkanskim prostorima izmedju sna i jave, pa sve vidite samo u izmaglici. Niste u skladu sa sopstvenim bićem pa ne možete pronaći sklad ni sa drugim.

     Sve doživljavate lično. 
     Ni seks nije lična stvar a kamoli šta drugo.
     Kod vas je sve lično. Svaki drugačiji stav doživljavate kao napad. 
    Sebe ste proglasili vrhovnim genijalcem što je za vaš mikrokosmos dovoljno da ne probate da upoznate drugog i drugo. 
     
    A ako ništa drugo, makar imajte poštovanja za drugi i drugačiji  život. 
    Imajte poštovanja za život. 

    Nije to drugo, tudje: fuj, debilno, dno dna, imbecilno, kretensko... a ako ste ipak ubedjeni da je tako, onda se usudite da dobro pogledate svoje. 
    Ne biste podneli. 

    Poštovanje ljudskog života, ČOVEKA u biću, tada možete da vidite o čemu se zapravo radi. 
    Ako vam je  do toga. 
    Ako vam je do života.

    A to gde vam je  život, možete pročitati ovde.




     
   

   
    















   

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Čekajući princa

      Za sve frajerice, tatine devojčice i sve najdraže mamine princeze.Sve ste postigle u životu, imate školu, stan, auto... ali, nemate svoj život.               Možete da putujete gde god hoćete, nadjete i ponekog frajera ili neku dužu vezu. Za standarde, koje ste same sebi postavile, niko nije dovoljno dobar, lep, pametan... niko nije "preveličanstveni" da bi ste sa njim rodile dete. A pitanje je, da li vi zaiste želite dete?               Dete, kao šansu za neku dušu da ponovo dodje na svet.               Oslobodile ste se nametnutog mišljenja da je žena rasplodni objekat i da je tu da bi se društvo okoristilo njenim genitalijama. Pa nije žena inkubatorska stanica.       Oslobodile ste se "tripa" da muškarcima radjate decu kako biste ih time zadržale, jer u biti njima je više do toga. Njihovom egu prija da  imaju svesavršenog naslednika, kao što je uostalom on sam. Jer, mama mu je dala tapiju na to. A što biste vi drugom gladile ego na uštrb sv
5 коментара
Прикажи све

Snovi se pišu srpskim jezikom

   Snovi nas održavaju budnima.    Snovi nam ne daju da zaboravimo.    Sistem radi na ubijanju osnovnih životnih impulsa, umećući umesto istinskog, laž.    Samoproklamovani vladoci života i smrti zamenjuju teze. Tako da umesto slobode, imamo ljudska prava, umesto ljubavi, zaljubljenost, umesto istine, laž. Moderan čovek je u ropstvu.    Ovaj put je zamenio slobodu za udobnost, sada je svi skupo plaćaju.     Egzodus našeg naroda je postojao oduvek. Nije to od juče, nije to samo naš narod.     Malo su samo izmešali reči, zbog zbunjenosti, pa sve manje imamo emigranata a sve više migranata. Čovek više ni sam ne može da odredi gde mu je mesto. Kao da je i dalje na snazi prokletstvo Vavilonske kule, tako se svi divno ne razumeju.     Srbi, Balkanci uopšte, rado hrle u Evropu a opet su pod ručnom kada Evropa želi da ih zagrli. Ako vam odgovara evropski standard, ako ga priželjkujete, pa zašto ste onda toliko protiv svega što odavno postoji kod stare gospodje, a šta ona sada traži
Постави коментар
Прикажи све

Gde vam je život... Manifest

         Čovek da bi živeo mora prvo da hoda ivicma ponora. Tek tada, posle dobrog zagledanja u provaliju, sem ukoliko ga ona ne povuče, može da se odvoji od nje i počne da živi.          Ne može se živeti ukoliko se dobro ne prodje kroz sve krugove,i one donešene i one novonapravljene. Samo je jedan put do slobode, a on vodi kroz ropstvo.          Svi su vam krivi, krivi su vam roditelji, krivo je školstvo, kriv je sistem, krivo je društvo, zemlja, planeta...Zvuči umišljeno - zato što jeste umišljeno.          Nema krivice, sve je to život samo i sve je savršeno u savršeno mogućem svetu.                  Proučavate  napamet istoriju kako bi vam ona rekla kako da živite. Čitate psihijatrijske izveštaje, horoskope, istražujete a zaboravljate da vam je dolaskom na svet data  šansa za jedan, jedinstveni samo vaš život. "Hitac ste ka čoveku" što bi rekao Hese, pitanje je do vas,  samo do vas, da li ćete iskoristiti šansu!          To se ne uči, to se oseća i živi!    
2 коментара
Прикажи све