Пређи на главни садржај

Puder-roza


   Šta da obučem?
   Haljinu neku. Možda ovu crvenu, ili ovu plavu, ili ljubičastu? Hmh, nešto mi raspoloženje nije za haljinu.
    
    A da obučem ovaj puder-roza komplet? Nijednom ga do sada nisam obukla. Mada, ni ove haljine, nijednom ih do sada nisam obukla. Da, da, puder-roza komplet i one puder-roza cipele, jeste da su one nekako više prljavo-roze. Ni njih ni jednom do sada nisam obukla.
   Raspoloženje je ustvari baš za komplet. Lepo sam to smislila, sad mogu da počnem da se spremam. Kosa mi je već suva samo da ne počnem da se znojim. Joooj! Dobro je, ne moram da peglam komplet. Još peglu da uključim, sad bih načisto izgorela.
    
   Kad bi samo stomak mogao da mi se smiri, da ne ide više gore-dole. Već dve loze sam sabila, ne smem sad i treću. Najbolje da na sastanak posle dvadeset godina odem pijana.
   Komplet? Hm.
   Kafa! Kako da zaboravim da sam sebi stavila kafu?! Pa lonče mi je načisto izgorelo!
   Ma, da trgnem još jednu lozu, ko će sad da kuva kafu, riba lonče, uzima drugo lonče...
   
   Uh, šest sati je već a ja još uvek nisam počela da se oblačim. On je rekao da dolazi po mene u pola osam. Da li da sidjem u pola osam, ili će on da se popne do stana u pola osam? Šta ako krenem peške niz stepenice, a on se popne liftom? Ili bude obratno? Da sidjem ranije ispred zgrade? Uh, pomisliće da sam samo njega čekala sve ove godine, da sam načisto zagorela, ko zna šta još sve može da pomisli?!
   Loza, ovo sad samo loza može da smiri! Uh, sad mi je lakše, da se našminkam natenane, pa da se oblačim. Da ipak stavim kafu, malo kao da me hvata loza? Ma ne, u kuhinji je hiljadu stepeni zbog ringle, najbolje da popijem nešto hladno. Pivo! Gde ću sad pivo na ovu lozu, kolu na primer i... šminka.
    Ma samo da stavim malo pudera, maskaru i pred polazak da namažem usne.
     
    A kao da je juče bilo, kao da je juče bilo... da samo nije bio toliko nestrpljiv da ode, da samo nisam sve drugo stavila ispred njega. Da sam samo znala šta će sve posle da se desi. Da sam znala, šta bih? Opet bih isto, verovatno, opet bih isto.
    Eh, a da li bi i on isto? Isto bi. Nema čoveka koji ne bi, da mu se opet da šansa, ponovio stvari. U čoveku je to. A nama se sada daje druga šansa. Šta sada? Jesmo li ostali isti? A i on, dvadeset godina se ne javlja, onda kaže hoće da se vidimo, da ozbiljno porazgovramo. Ozbiljno je rekao. Da, ozbiljno je rekao.
    Gde li sam stavila flašu? Ozbiljno!





   

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Čekajući princa

      Za sve frajerice, tatine devojčice i sve najdraže mamine princeze.Sve ste postigle u životu, imate školu, stan, auto... ali, nemate svoj život.               Možete da putujete gde god hoćete, nadjete i ponekog frajera ili neku dužu vezu. Za standarde, koje ste same sebi postavile, niko nije dovoljno dobar, lep, pametan... niko nije "preveličanstveni" da bi ste sa njim rodile dete. A pitanje je, da li vi zaiste želite dete?               Dete, kao šansu za neku dušu da ponovo dodje na svet.               Oslobodile ste se nametnutog mišljenja da je žena rasplodni objekat i da je tu da bi se društvo okoristilo njenim genitalijama. Pa nije žena inkubatorska stanica.       Oslobodile ste se "tripa" da muškarcima radjate decu kako biste ih time zadržale, jer u biti njima je više do toga. Njihovom egu prija da  imaju svesavršenog naslednika, kao što je uostalom on sam. Jer, mama mu je dala tapiju na to. A što biste vi drugom gladile ego na uštrb sv
5 коментара
Прикажи све

Snovi se pišu srpskim jezikom

   Snovi nas održavaju budnima.    Snovi nam ne daju da zaboravimo.    Sistem radi na ubijanju osnovnih životnih impulsa, umećući umesto istinskog, laž.    Samoproklamovani vladoci života i smrti zamenjuju teze. Tako da umesto slobode, imamo ljudska prava, umesto ljubavi, zaljubljenost, umesto istine, laž. Moderan čovek je u ropstvu.    Ovaj put je zamenio slobodu za udobnost, sada je svi skupo plaćaju.     Egzodus našeg naroda je postojao oduvek. Nije to od juče, nije to samo naš narod.     Malo su samo izmešali reči, zbog zbunjenosti, pa sve manje imamo emigranata a sve više migranata. Čovek više ni sam ne može da odredi gde mu je mesto. Kao da je i dalje na snazi prokletstvo Vavilonske kule, tako se svi divno ne razumeju.     Srbi, Balkanci uopšte, rado hrle u Evropu a opet su pod ručnom kada Evropa želi da ih zagrli. Ako vam odgovara evropski standard, ako ga priželjkujete, pa zašto ste onda toliko protiv svega što odavno postoji kod stare gospodje, a šta ona sada traži
Постави коментар
Прикажи све

Gde vam je život... Manifest

         Čovek da bi živeo mora prvo da hoda ivicma ponora. Tek tada, posle dobrog zagledanja u provaliju, sem ukoliko ga ona ne povuče, može da se odvoji od nje i počne da živi.          Ne može se živeti ukoliko se dobro ne prodje kroz sve krugove,i one donešene i one novonapravljene. Samo je jedan put do slobode, a on vodi kroz ropstvo.          Svi su vam krivi, krivi su vam roditelji, krivo je školstvo, kriv je sistem, krivo je društvo, zemlja, planeta...Zvuči umišljeno - zato što jeste umišljeno.          Nema krivice, sve je to život samo i sve je savršeno u savršeno mogućem svetu.                  Proučavate  napamet istoriju kako bi vam ona rekla kako da živite. Čitate psihijatrijske izveštaje, horoskope, istražujete a zaboravljate da vam je dolaskom na svet data  šansa za jedan, jedinstveni samo vaš život. "Hitac ste ka čoveku" što bi rekao Hese, pitanje je do vas,  samo do vas, da li ćete iskoristiti šansu!          To se ne uči, to se oseća i živi!    
2 коментара
Прикажи све