Пређи на главни садржај

Volim februar

        Nikada lepotu dogadjaja nije nadmašilo čekanje i strepnja koje su vodile do njega.

        Nijedno proleće ne nosi tu lepotu u sebi koju najavljuje miris vode otopljenih glečera koji stiže rekama do nas. To je svež vazduh koji nas izvlači iz domova.

         Zima nosi tišinu. Zima nosi mir. Pokazuje nam kakvi smo zaista, skida naše maske. A onda smo opet svi uzdrhtali pred nagoveštajem proleća koje nam pomera svu nutrinu i lagano zamagljuje pogled.
         Ta naša spremnost da mu se predamo da nas prodrma čini da mu se svake godine radujemo. Kad uzdrhtali u februaru, dok slušamo ljubavne pesme mačaka koje dopiru sa krovova, čujemo da - stiže.
        Lomiće se priroda i mi zajedno sa njom. Koliko god planirali neke dogadjaje uvek nešto ne bude po planu. Zato je ovo vreme  iščekivanja uvek puno uzdrhtalosti mašte. Sve ono što proživljavamo dok čekamo uvek je lepše od onoga što čekamo. A naravno, lepo je čekati stvari za koje smo sigurni da će doći. Tako i proleće, znamo da stiže pa se možemo predati tim slatkim čarima čekanja.

       To je period, to nije tačan dan ni datum, a opet taj dan se oseti kao udarac o zvono. Dan kada kao po nekoj zapovesti sve u isto vreme krene da cveta. Jer, neko je "naredio" cvetanje. Slatka je ta naredba.

        Donese taj miris jugo,  taj osećaj, kad krene da duva u februaru. Dani se već produžili, mačke pevaju svoje ljubavne pesme a jugo titra u vazduhu i donosi sve treptaje čežnje, strepnje, polagane radosti.

        Zato volim februar. Iz zime dolazi život.



       

         

       

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Čekajući princa

      Za sve frajerice, tatine devojčice i sve najdraže mamine princeze.Sve ste postigle u životu, imate školu, stan, auto... ali, nemate svoj život.               Možete da putujete gde god hoćete, nadjete i ponekog frajera ili neku dužu vezu. Za standarde, koje ste same sebi postavile, niko nije dovoljno dobar, lep, pametan... niko nije "preveličanstveni" da bi ste sa njim rodile dete. A pitanje je, da li vi zaiste želite dete?               Dete, kao šansu za neku dušu da ponovo dodje na svet.               Oslobodile ste se nametnutog mišljenja da je žena rasplodni objekat i da je tu da bi se društvo okoristilo njenim genitalijama. Pa nije žena inkubatorska stanica.       Oslobodile ste se "tripa" da muškarcima radjate decu kako biste ih time zadržale, jer u biti njima je više do toga. Njihovom egu prija da  imaju svesavršenog naslednika, kao što je uostalom on sam. Jer, mama mu je dala tapiju na to. A što biste vi drugom gladile ego na uštrb sv
5 коментара
Прикажи све

Snovi se pišu srpskim jezikom

   Snovi nas održavaju budnima.    Snovi nam ne daju da zaboravimo.    Sistem radi na ubijanju osnovnih životnih impulsa, umećući umesto istinskog, laž.    Samoproklamovani vladoci života i smrti zamenjuju teze. Tako da umesto slobode, imamo ljudska prava, umesto ljubavi, zaljubljenost, umesto istine, laž. Moderan čovek je u ropstvu.    Ovaj put je zamenio slobodu za udobnost, sada je svi skupo plaćaju.     Egzodus našeg naroda je postojao oduvek. Nije to od juče, nije to samo naš narod.     Malo su samo izmešali reči, zbog zbunjenosti, pa sve manje imamo emigranata a sve više migranata. Čovek više ni sam ne može da odredi gde mu je mesto. Kao da je i dalje na snazi prokletstvo Vavilonske kule, tako se svi divno ne razumeju.     Srbi, Balkanci uopšte, rado hrle u Evropu a opet su pod ručnom kada Evropa želi da ih zagrli. Ako vam odgovara evropski standard, ako ga priželjkujete, pa zašto ste onda toliko protiv svega što odavno postoji kod stare gospodje, a šta ona sada traži
Постави коментар
Прикажи све

Gde vam je život... Manifest

         Čovek da bi živeo mora prvo da hoda ivicma ponora. Tek tada, posle dobrog zagledanja u provaliju, sem ukoliko ga ona ne povuče, može da se odvoji od nje i počne da živi.          Ne može se živeti ukoliko se dobro ne prodje kroz sve krugove,i one donešene i one novonapravljene. Samo je jedan put do slobode, a on vodi kroz ropstvo.          Svi su vam krivi, krivi su vam roditelji, krivo je školstvo, kriv je sistem, krivo je društvo, zemlja, planeta...Zvuči umišljeno - zato što jeste umišljeno.          Nema krivice, sve je to život samo i sve je savršeno u savršeno mogućem svetu.                  Proučavate  napamet istoriju kako bi vam ona rekla kako da živite. Čitate psihijatrijske izveštaje, horoskope, istražujete a zaboravljate da vam je dolaskom na svet data  šansa za jedan, jedinstveni samo vaš život. "Hitac ste ka čoveku" što bi rekao Hese, pitanje je do vas,  samo do vas, da li ćete iskoristiti šansu!          To se ne uči, to se oseća i živi!    
2 коментара
Прикажи све