Košarka je timska igra - lopta je okrugla.
Kad se nešto želi u životu onda se radi za tu želju.Onda se želja pita šta treba da se da, da bi se dobilo to što se želi.
Odustajanja nema ma koliko puta se padne na tom putu.A mnogo se pada.Prosto to je ciklus, na kraju nije bitno koliko puta si pao, bitno je koliko brzo si ustao i nastavio dalje.
Za san se živi, za san se radi.Svaki dan, godinama.A ovi naši zlatni momci doneli su srebro, ali oni su zlatni, znaju to verovatno bolje od ikog.
Godinama su se spremali za ovo danas.Svaki dan trening od azbuke, tu nema prečica, svaki korak moraš da predješ sam da bi postao deo tima.Živiš za san i pristaješ na sve, pristao si i na tu klupu, a to je nejteže, da bi jednog dana bio deo tima.
Prilike ti daju šansu, a prilike ti nikada ne bi dale šansu da nisi sa takvom strašću voleo tu igru, da nisi sa takvim poštovanjem sedeo na toj klupi čekajući svoju šansu, da nisi verovao u svaki i najgori korak koji si morao da predješ.
Ostavljaš srce, ostavjaš dušu na tom parketu, izgaraš u timskoj igri.Pratiš svaki korak koji ti je selektor zacrtao jer ne sumnjaš u njega jer znaš da samo uz njegovu pomoć možeš da daš svoj maksimum, jer ovo je timska igra, a ti si rodjeni timski igrač. Ako nemaš kome da dodaš loptu, džaba što si proveo onoliko vreme spremajući se.Džaba daješ sve od sebe, jer nemaš s kim da podeliš.
U timskim igrama sem broja igrača na terenu uvek je plus jedan.To plus jedan su njihovi navijači.Takva je igra.
A gde su bili naši navijači u nedelju veče?
Nisu se čuli, nismo ih videli mi koji smo prenos pratili koristeći pravo da znamo sve.Saznali smo naknadno da vas je bilo dosta, da vas je bilo više od slovenačkih navijača.Pa da vas pitam:" Zašto ste išli?"
Da ulivate sumnju u naš tim, da im zračite tamo imali smo mi bolji tim al` sad šta ćeš, nisu mogli.To ako ste hteli bolje da ste ostali kod svojih kuća a mogućstvo odlaska prepustili zaista šestom igraču.A ako već ni za toliko niste timski igrači, mogli ste samo da ostanete kod kuće, eventualno pogledate neku seriju u nedelju veče.
Imali ste turskog animatora koji je nekoliko puta uzvikivao Srbija, sam selektor je u jednom momentu (ono koliko je prikazano da smo videli) ustao i zatražio od vas da se pokrenete, mlako ste odgovorili.Pa je l˙ su semenke u Sinan Erdem areni toliko ukusne da ne možete da se odvojite od njih?
Takmičenje je sada i selektor je izabrao najbolje koje imamo sada.I te najbolje, koje sada imamo je doveo do finala.Uz sva spoticanja koja su imali, i ona za koja znamo i ona za koje ne znamo a koja uostalom prate svaki rad, gde je zahvalnost.
Gde je zahvalnost kad, ukoliko semenka baš tog momenta nije loše zapala, je edvidentno da Bogdanović gubi snagu i to svi fotorepteri beleže oko njega gde je vaš poklič da ste tu sa njima u igri.Da im dajete makar pola onoga što oni vama daju.
Kad vam neko onako da srce red je da makar pokažete zahvalnost i svest o tome šta je sve prethodilo tome da se srce tako da.
Malo nam je falilo, to malo ste bili vi, da im pokažete koliko vam je stalo bez obzira što ne verujete u njih, da im pokažete da igrate sa njima i onda kada padaju.
Jer ako ste zaista timski igrači onda ste sa svojima uvek.A ako niste timski igrači nije vam mesto na tribinama.
Dobro pročitajte ovaj tekst pre nego što ponovo odlučite da krenete na utakmicu.Izaberite, hoćete li da igrate utakmicu ili da grickate semenke?
Коментари
Постави коментар