Пређи на главни садржај

Snovi se pišu srpskim jezikom

   Snovi nas održavaju budnima.
   Snovi nam ne daju da zaboravimo.
   Sistem radi na ubijanju osnovnih životnih impulsa, umećući umesto istinskog, laž.

   Samoproklamovani vladoci života i smrti zamenjuju teze. Tako da umesto slobode, imamo ljudska prava, umesto ljubavi, zaljubljenost, umesto istine, laž. Moderan čovek je u ropstvu.
   Ovaj put je zamenio slobodu za udobnost, sada je svi skupo plaćaju.

    Egzodus našeg naroda je postojao oduvek. Nije to od juče, nije to samo naš narod.
    Malo su samo izmešali reči, zbog zbunjenosti, pa sve manje imamo emigranata a sve više migranata. Čovek više ni sam ne može da odredi gde mu je mesto. Kao da je i dalje na snazi prokletstvo Vavilonske kule, tako se svi divno ne razumeju.

    Srbi, Balkanci uopšte, rado hrle u Evropu a opet su pod ručnom kada Evropa želi da ih zagrli. Ako vam odgovara evropski standard, ako ga priželjkujete, pa zašto ste onda toliko protiv svega što odavno postoji kod stare gospodje, a šta ona sada traži od vas?
    To su dvostruki aršini. Ako želite da živite kao njeni gradjani dobro pogledajte istini u oči i kako je zaista tamo.
   Evropa nije Jugoslavija.

   Jugoslavije odavno nema. Realnost je pokazala da je takav život bio utopija. Ne kažem da  nije bila lepa zemlja, bila je baš po meri humanog čoveka, ali očito je da nismo bili spremni za tu količinu humanosti.
   Svejedno je gde živimo, ako ne odustajemo od toga da smo ljudi.
   Život, ono što on zaista jeste je moguć svugde, tako smo napravljeni. Menjaju se okolnosti u kojima ljudi žive, menjaju se i izazovi pred njim, ali i čovek sazreva u njima.

    A najveći izazov koji stoji pred čovekom današnjice  je da se odupre robotizaciji. Da je to moguće govore mladi naraštaji. Kakvi god da smo, i šta god da smo činjenjem, ili nečinjenjem uradili  svi zajedno, mladost koja dolazi nam pokazuje da se ovaj svet može obnoviti.
    Bez previše povike na njih, mnogo se teže pecaju od nas i to daje nadu za neke bolje stvari za ovu planetu.
     Kada sam pre dve godine pitala sina svoje najbolje drugarice na kom jeziku razmišlja ( otac mu je Englez ), malo se zamislio, nije želeo da preprepričava, nego mi je zaista rekao kako je kod njega:
   
     - Razmišljam na engleskom, ali sanjam na srpskom.

      Jezik kojim govorite, snove koje imate, to vam daje indetitet gde god da ste!
 
      SNOVI SE PIŠU SRBSKIM JEZIKOM!





   

       

      

   
   
    
  
   

  
  

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kvaka

   Najteža stvar je uvek sa poznatim i lakim stvarima.         Na njima se obično padaju ispiti, pretrčiš, misliš znaš. Predubeđenje je klopka. Ispit uvek ima i ono, sledeći rok. Data ti je šansa da savladaš poznate i lake stvari.    Predrasude su klopka, mišljenja, stavovi, prepričavanja... To vas lišava mogućnosti da zaista upoznate svet i ljudsko u njemu, jer - već sve znate. Da li da pominjem  da sebi uskraćujete iznenađenja? A da, iznenađenje uvek podvodite pod neprijatnost. Tako da ste se odlučili da živite bez njih.      Jedino što se ne može predvideti na ovom svetu to je drugi čovek.      Ne možete predvideti ni svog čoveka ponekad, a opet, usuđujete se da donosite zaključke o drugom. Jer vam je poznato, jer znate, jer su to lake stvari. Podrazumevanja su za trivijalnosti, a ni jedno biće nije trijavijalno.      Tako vam prođe život, a da uopšte niste bili u njemu, pa znate kako izgleda. Ne morate valjda sada da i učestvujete i proveravate stvari sa drugim

Usudi se da budeš slobodan čovek

     Najveći mrak unutar čovekovog bića je njegov ego.      Za njega, mi smo savršeni, najbolji, najjadniji... i naravno najdobriji. Svega tu ima od NAJ . Čak i kada kudimo sebe, zapravo gladimo naše JA . Svaka, pa i mrva, pomisli da se dotakne ta unutrašnja krhka bomba, ostavlja čoveka zakočenog u ma i najslabijem nagoveštavanju oslobođanja.     Jer, gde ćeš onda, kada ga nestane? Nestaješ i ti, zajedno sa njim, nemate. Vakuum si.      Ovde smo da srušimo iluzije i izgradimo snove!     A jedna od najvećih iluzija je da nestankom našeg preveličanstvenog JA nestajemo i mi sa njim.          Njegovim nestajanjem, korak po korak, polako prihvatamo činjenicu da smo slobodna bića. Sve dok smo u njegovoj zamci, slobode nema. To je proces.      I da se razumemo, pričamo zaista o tome šta znači biti odrastao, slobodan čovek. Šta znači biti čovek, jer kad si čovek, onda si i odrastao i slobodan.     Prvi korak je, pristanak na odrastanje. Deca  nisu slobodna. Mada, mnogi bah

Where did the women’s pulse go?

       There is no better place to feel the women’s pulse than in a women’s bathroom of any club in late hours of the night.   So in the last few hours of the last year, in one of those bathrooms, I ran into an interesting conversation – a good introduction for today’s story.       - Listen to me, and listen well, make sure that a guy wishes you a happy New Year first.   Did you hear me? A guy must wish you a Happy New Year first! – A short dark haired woman was absorbing everything a tall brunette was warning her about.   For a second SteficaCvek ran through my head so I decided to get involved:       - And why not a woman, a good woman? – I left them surprised, so they can note with their mimic-verbal expressions that they had thin lips, small breasts... I left to go dancing with good women, women that feel close to female dignity. Later I noticed that they sat down at the table with eight other women and one man.       What has happened with women that they are walking