Пређи на главни садржај

Krivi smo mi



   Šta nam se to kao narodu desilo pa smo pali na samo dno?
   Uspeli smo da od Muzičkog tobogana stignemo do Pinkovih zvezdica. Od kredita za kupovinu automobila do kredita za kupovinu udžbenika. Od besplatnog lečenja do lečenja SMS porukama. Od socijalne pravde do socijalnog slučaja. Od pisaca do starleta. Od Živojina Mišića do Ratka Mladića.

    Ponosimo se sa onim od čega smo se nekada stideli.  Stidimo se onog što nam je nekad bilo za ponos. Sistem vrednosti smo izvrnuli naopako, tako da  dno nije samo  na vrhu nego se i raširilo na sve strane. U svim sferama života gazimo po mulju. Ekonomija, zdravstvo, obrazovanje, kultura, informisanje... Nama svaka promena vlasti dokaže  da i od gorih ima gori. Ako su izbori test inteligencije, onda smo izuzetno glupi i redovno padamo na svakom.

   Na greškama se ne učimo, mi se na greškama mučimo.

  Doduše, sami smo krivi i to krivi po svim tačkama. Naravno, nikada to kao narod nećemo priznati, uvek ćemo krivca tražiti u nekom drugom. Amerikanci, Novi svetski poredak, NATO, Rusi, EU, HAARP, Hrvati, Albanci, Muslimani... Neki su samo od krivaca što smo mi postali ovo što jesmo. Teorijama zavere nikada kraja.
    Nema gde nećemo tražiti krivca, samo ne tamo gde treba da ga potražimo, a to je ogledalo, tamo se ne usuđujemo da pogledamo. Nama uopšte nije potreban neprijatelj jer ovo što mi sami sebi radimo već duže vreme, ovo je sasvim dovoljno da nestanemo kao narod.

   Nekada sam u šali pisao da jedno proročanstvo kaže da će nas Srba ostati taman da svi stanemo u Parove. Danas vidim da to uopšte nije šala. Na kraju, odneće đavo i nas i šalu ako nastavimo ovako. Vratimo dno tamo gde mu je i mesto a ako nešto treba da se menja, onda smo to definitivno mi!

   Mi treba da se menjamo, da probamo da  sačuvamo sami sebe, jer drugi nam ionako ništa ne mogu.
  Znam da su najteži koraci oni kojima čovek treba da pođe od sebe, ali to je jedini način. 
  Za početak bi mogli da prestanemo da gledamo druge. Da počne da nam smeta smeće u našem dvorištu puno više od neorezane ruže u komšijskom. Da počnemo da se bavimo nama samima, a ne drugima.

   Zakoračimo od sebe da bi smo konačno došli sebi.

Igor Čobanović
Više od autora teksta možete naći ovde.









Коментари

Популарни постови са овог блога

Frigidna kastratorka ili nežna žena

   To da je muški promiskuitet "normalan" čak poželjan, još će stare majke sa ovih prostora da vam objasne sve uz "opravdanje" - Pusti ga, on je muškarac!?! Postoji naravno veliki broj žena koje će se i dan danas složiti sa ovim i prihvatiti to kao neminovnost, bez svesti o tome šta one gube i šta stvarnost gubi sa tim i takvim poimanjem.    Okolina je sklona da ženski promiskuitet smatra kurvarlukom dok je muški opravdan mačoizmom. Okolina je sklona da  takve žene nipodaštava a da takve muškarce uzdiže. Jedan od bitnih koraka u životu je nazvati stvari pravim imenom. Dati im ono što im pripada.     Sem toga, po zdravlje društva mnogo je potrebniji ženski od muškog promiskuiteta, a da je to zaista tako potvrdiće vam činjenice:      1) Kurvarluk je kurvarluk. - Bilo da je muškarac, ili žena u pitanju, osoba koja prodaje svoju dušu je kurva. Seks je fiziološka potreba, kao čaša vode, nemojte od njega praviti "Rat i mir" kad to nije. A ta fiziološka p

Čekajući princa

      Za sve frajerice, tatine devojčice i sve najdraže mamine princeze.Sve ste postigle u životu, imate školu, stan, auto... ali, nemate svoj život.               Možete da putujete gde god hoćete, nadjete i ponekog frajera ili neku dužu vezu. Za standarde, koje ste same sebi postavile, niko nije dovoljno dobar, lep, pametan... niko nije "preveličanstveni" da bi ste sa njim rodile dete. A pitanje je, da li vi zaiste želite dete?               Dete, kao šansu za neku dušu da ponovo dodje na svet.               Oslobodile ste se nametnutog mišljenja da je žena rasplodni objekat i da je tu da bi se društvo okoristilo njenim genitalijama. Pa nije žena inkubatorska stanica.       Oslobodile ste se "tripa" da muškarcima radjate decu kako biste ih time zadržale, jer u biti njima je više do toga. Njihovom egu prija da  imaju svesavršenog naslednika, kao što je uostalom on sam. Jer, mama mu je dala tapiju na to. A što biste vi drugom gladile ego na uštrb sv

Snovi se pišu srpskim jezikom

   Snovi nas održavaju budnima.    Snovi nam ne daju da zaboravimo.    Sistem radi na ubijanju osnovnih životnih impulsa, umećući umesto istinskog, laž.    Samoproklamovani vladoci života i smrti zamenjuju teze. Tako da umesto slobode, imamo ljudska prava, umesto ljubavi, zaljubljenost, umesto istine, laž. Moderan čovek je u ropstvu.    Ovaj put je zamenio slobodu za udobnost, sada je svi skupo plaćaju.     Egzodus našeg naroda je postojao oduvek. Nije to od juče, nije to samo naš narod.     Malo su samo izmešali reči, zbog zbunjenosti, pa sve manje imamo emigranata a sve više migranata. Čovek više ni sam ne može da odredi gde mu je mesto. Kao da je i dalje na snazi prokletstvo Vavilonske kule, tako se svi divno ne razumeju.     Srbi, Balkanci uopšte, rado hrle u Evropu a opet su pod ručnom kada Evropa želi da ih zagrli. Ako vam odgovara evropski standard, ako ga priželjkujete, pa zašto ste onda toliko protiv svega što odavno postoji kod stare gospodje, a šta ona sada traži